ArtOfWar. Творчество ветеранов последних войн. Сайт имени Владимира Григорьева
Djurkovic Ljubinko
Битка на Кошарама

[Регистрация] [Найти] [Обсуждения] [Новинки] [English] [Помощь] [Построения] [Окопка.ru]
 Ваша оценка:
  • Аннотация:
    БИТКА ЗА ОДБРАНУ СРБИЈЕ
  БИТКА НА КОШАРАМА
  БИТКА ЗА ОДБРАНУ СРБИЈЕ
   „Клањам се сенима свих погинулих
   припадника Војске, посебно ратног
   приштинског корпуса, одајем признање
   свим борцима корпуса за невиђени хероизам
   и поручујем: било, не поновило се,
   али да се не заборави“.
   Генерал-пуковник
   Владимир Лазаревић
  
  
   []
  
  
  
  

ПОЈАМ КОШАРЕ

  Сам појам Кошаре можемо разматрати у моралном, географско-тактичком ужем и ширем смислу:
  а)у моралном смислу
  Браниоце Кошара су чинили: припадници војске на редовном служењу војног рока, мобилисани војни обавезници, добровољци са простора Републике Србије, Руски Козачки добровољачки одред и интернационални добровољачки одред. Сваки браниоц Кошара био је опседнут праведољубивим слободарским идејама да се супростави и пружи отпор непријатељу оличеном у НАТО алијанси терористичким фашисоидним хордама сврстане у терористичку организацију ОВК. Притом, сваки браниоц је био чврсто решен да жртвује и свој живот ради својих идеја и слободарске Србије. Самим тим битка на Кошарама је постала симбол отпора.
  б)географско-тактичком
  б-1)у ужем смислу:
  1.Караула „Кошаре“:
  Налазила се уз државну границу са Републиком Албанијом на источним падинама Јуничких планина, недалеко од старе карауле Боро Вукмировић, која је уцртана на карти. На надморској висини од 1140 метара. Новоизграђена караула која је обезбеђивала висок конфор људству за обезбеђење државне границе. Проблем је што се до ње стизало само једним лошим макадамским путем преко с.Батуша. Постоји и алтернативни пут који је употребљив само по сувом летњем времену, такозвана „Пинцгауер“ стаза која је спајала караулу Морину и Кошаре. У војничком смислу, није погодна за одбрану, налази се непосредно уз граничну линију, на задњем нагибу па је зато и предвиђено измештање људства и технике. Извиђањем са територије Републике Албаније у дужем временском периоду омогућава, детаљан увид у комплетан систем ангажовања органа на обезбеђењу државне границе. Дужина граничне линије у зони одговорности карауле „Кошаре“ је 7,1километара.
  2.Село Кошаре
  Село Кошаре налази се западно од села Батуша за око 4 километара. То су углавном катуни-торови за летњи боравак изузев неколико објеката у рејону Опљаз. У време борбених дејстава није било становника.
  б-2)У ширем смислу:
  1.Као зона оивичена:
  Десно Мрчај ТТ.2250, лево објекат Маја Глава, по дубини с.Батуша и Дечане. Ово је у суштини гранични појас који се састоји од мирнадопског појаса уз саму државну границу у зони одговорности граничне јединице карауле „Кошаре“ и проширене зоне граничног појаса по одлуци Савезне владе СРЈ од јула месеца 1998. године.Одлука је донета да би се могла Војска Савезне Републике Југославије борбено ангажовати на дубинском обезбеђењу државне границе. Током 1998.године. на правцу карауле „Кошаре“ врешено је илегално уношење наоружања и војне опреме за потребе терориста од неколико десетина до неколико хиљада цеви по једном илегалном преласку. Ово је било могуће због конфигурације земљишта, доброг познавања терена од стране шиптарског становништва у заграничном појасу и недовољног броја граничних органа по редовној шеми обезбеђења.
  2.Као помоћни правац „Дримско-косовско“ оперативног правца;
  Правац са основном директрисом: Тропоја-превој Морина(Ћафа Моринес)-с.Поношевац-Ђаковица. Ово је иначе и правац з употребу главних снага нападача са простора Републике Албаније капацитета до две бригаде. Два помоћна правца за напад капацитета по једна бригада. Разматрамо појам Кошаре и битку на Кошарама у најширем смислу, као помоћни правац „Дримско-косовског“ оперативног правца.
  Команда НАТО снага је избрала овај помоћни правац за напад главним снагама у агресији на СРЈ, и тиме направила стратешку грешку, јер за 78 дана свакодневних борби није успела да својим снагама изврши опнену инвазију на територију Србије и оствари себи постављени циљ.
  Стање на територији пред почетак НАТО бомбардовања
  У Републици Албанији
  
  -врши се прихват делова ШТС ( шиптарко терористичке снаге), извучених са простора
  Косова и Метохије. ШТС се извлаче ради избегавања тоталног уништења од стране дејства наших снага.
  
  -врши се опремање, распоређивање и обука извучених делова ШТС у местима Кукс,
  Вицидољ, Тропоја и др.,
  -врши се формирање већих јединица ШТС, са формирањем команди у којима се ангажују инструктори припадника страних оружаних снага по специјалнотима,
  -врши се довођење делова НАТО снага у шири рејон Тиране,
  -врши се извиђање и прикупљање података о стању на територији Косова и Метохије, нарочито о стању на обезбеђењу државне границе и граничном појасу. Извиђање се врши непосредно са саме граничне линије, са доминантних објеката у близини државне границе, добијања података сателитским извиђањем и података о нашим снагама и активностима од стране Верификационе мисије на Косову и Метохији.
  На територији Метохије:
  -ШТС врше реорганизацију, маневар у простору и дејствују по снагама безбедности. У реорганизацији, обуци, манерву и дејствима добијају помоћ од инструктора-плаћеника и појединих верификатора. Општи је закључак да су ШТС после разбијања у јесен 1998.године, реорганизоване, опремљене и обучене уз подршку инструктора и посматрача Верификационе мисије међународне заједнице. Ово је и сам Хаши Тачи једном приликом изнео.
  -Посматрачи међународне заједнице врше увид у све активности војске без одобрења и врше евидентирање свих битних позиција распореда јединица и осталих објеката као потенцијалних циљева НАТО бомбардовања.
  -током целе 1998.године граничне јединице воде борбу са деловима ШТС које се убацују из Албаније или се извлаче на територији Албаније.
  Оперативно тактичка ситуација од почетка бомбардовања до напада на Кошаре
  Непријатељ:
  -формирају се јединице ШТС, врши обука и непосредна припрема за напад. У обуци се ангажују инструктори бивши припадници „легије странаца“ и других специјалних јединица страних земаља. Све јединице се стављају под јединствену команду. За то је ангажована комада 2.пд ОС Републике Албаније са размешајем у Тропоји у коју су и официри НАТО снага, са око 600 припадника. Врши се увезивање са регуларним јединицама ОС Албаније за извиђање, подршку и логистику.
  -свакодневно се прати ситуација код наших граничних јединица на обезбеђењу државне границе и откривају тачне позиције граничних органа на обезбеђењу дрзавне границе, као потенцијални циљеви.
  -снаге НАТО под изговором хуманитарне акције на територији Албаније у збринавању избеглица са Косова и Метохије под називом „ДУГА“, ојачавају снаге на око 6000 људи са око 36 тенкова, 20 ОТ, 18 ВБР.а , 20 Хе типа „АПАЧ“ и других специјалних снага и средстава, под јединственом командом у рејону града Тиране.
  -свакодневно се врши бомбардовање свих објеката ВЈ, кассарни, караула, складишта, релејних чворишта, уређених КМ, уређених положаја за одбрану, јединица и средстава у простору од држвне границе па по читавој дубини територије.
  Наше снаге:
  -Јединице војске са снагама МУП-а Републике Србије настављају борбу против ШТС, као и вршење активности за заштиту од дејства НАТО снага из ваздушног простора где су имали апсолутну предност.
  Почетак битке на Кошарама -09.04.1999.године
  Груписање снага;
  а)Непријатељских снага:
  -снаге НАТО јачине око 6000 људи у ширем рејону Тиране. Хеликоптери за ПОБ и тражење и спашавање оборених пилота на аеродрому „Ринас“ код Тиране. Иструктори за садејство и официри за навођење авијације су уз команде снага за напад.
  -снаге за напад формиране углавном од Терориста са Косова и Метохије који су се извукли у ранијем периоду, обучени, опремљени и под једниственом командом од стране команде 2.пд ОС Албаније. У оквиру команди до најнижег нивоа ангажовани су појединци и групе као инструктори и за везу, садејство и подршку. Највише су специјалци ангажовани на извиђању, доношењу одлука и у подршци као руковаоци и извршиоци.
  -Укупне снаге за напад су око 6000 људи, уз подршку НАТО авијације, артиљеријску подршку од стране артиљеријских јединица 2.пд ОС Албаније.
  -Распоред снага за напад од саме државне границе па до Тропоје, ешелониране у снаге: за напад у правцу карауле „Кошаре“, снаге за демонстративни напад на правцу карауле „Морина“, снаге за обезбеђење, артиљеријску подршку из рејона села Падеке, села Кољдети, резерва у рејону језера између Тропоје у превоја Морина са тенковском четом и снаге за командовање у Тропоји, с.Падеке и ИКМ у рејону објекта Маја е Уљеза тт.1822.
  -ШТС на територији Метохије, у рејону Јабланице, Меје, Радоњићког језера јачине око 300 терориста и групе око 20 терориста у рејону с.Батуша, Шкоза, као снаге за заседна дејства.
  б) Наших снага:
  -ангажоване снаге на појачаном обезбеђењу границе из 53.грб. 130 људи. Снаге ангажоване на дубинском обезбеђењу границе из саства БГ-2 око 200 људи. И ангажовање из људства састава 1.бВП око 100 људи.
  -подршка батерије Х-155мм.
  
  Карактеристике изабраног правца напада на „Кошаре“
  1. То је најпокривенји правац растињем које служи као маска и за заштиту нападача. То је правац којим су током 1998. године и почетком 1999. године, прелазиле групе терориста и са једне и са друге стране, првенствено у циљу наоружавања. Конвој за илегално пребацивање је некада био већи од 200 људи преко 200 товарних грла-мазги. Правац који омогућава ефикасно осматрање са доминантних објеката током борбених дејстава. Полазни положај надвишава одбрамбени положај. Сама караула „КОшаре“ је непосредно уз граничну линију и нижа за око 50 метара. Рејон испресецан јаругама, усецима, вододеринама које обезбеђују непрјатељу комотно, безопасно и ефикасно склањање људства од дејства артиљерије и сигурно довођење свежих снага у већем броју. За браниоца постоји само један пут евакуације и снабдевање преко села Батуша што је одлично за контролу и дејство нападача.
  2. Временске прилике су одговарале нападачу јер је био снег од 0,3м до 2м на највишим врховима, а снег умањује ефекат дејства артиљеријских пројектила у значајној мери.
  3. ШТС јачине око 6000 бораца са тенденцијом нарастања, су стављене под јединствену команду и подржане НАТО авијацијом, артиљеријском подршком од стране регулаторних ОС Републике Албаније и што су предвођени искусним ратницима скупљеним из разних света.
  
  Циљ дејства непријатеља:
  Циљ напада непријатеља је да уз авио и артиљеријску подршку, енергичним нападом ШТС у првом ешелону пробију одбрану наших снага, споје се са остављеним деловима ШТС у рејону Метохије, овладају комуникацијама, расеку снаге одбране у Метохији, доведу у незавидан положај главне снаге одбране Приштинског корпуса, створе услове за даља дејства, ангажујући нове снаге за напад преко планине Паштрик, окружење и уништење наших снага.
  Циљ одбране наших снага:
  Ослонцем на уређене објекте, насељена места и маневром заштитити људство и МТС, у садејству са суседима и снагама МУП-а Р. Србије, одбраном од саме државне границе уз масовно запречавање спречити брз продор непријатељу у дубину одбране, ломити му наппадну оћ и зауставити га на одређеној линији, чиме створити услове за противудар снагама Приштинског корпуса. Ово је циљ постављен у заповести команданта Приштинског корпуса за одбрану.
  Као што се може видети циљ није био одсудна одбрана од саме државне границе већ задржавајући до наведене линије. Ово треба имати у виду при закључивању о успеху или неуспеху саме битке на Кошарама и укупне одбране државе током НАТО агресије.
  Закључак
  Битка на Кошарама је доказ копнене агресије на СРЈ реализоване кроз ваздушно-копнену битку у времену од 09. 04. 1999. године до 14.06.1999. године. Реализована уз даноноћну авио подршку НАТО снага, артиљеријску подршку и подршку пешадијских снага у нападу, од регуларних формациа ОС Републике Албаније. Оперативни назив по стандарду НАТО је „СТРЕЛА-1“.
  Све време агресије пресудан утицај су имае НАТО снаге својим учествовањем у командовању и решавању критичних ситуација по нападача.
  Ангажоване су јаке снаге јачине око 6000 људи са могућношћу додатног ојачања са још толико.
  Постигнуто је изненађење по питању времена и правца напада и максимално је искоришћена предност терена у почетном периоду.
  Није реаизован постављен циљ агресора. Заузети су објекти који по природи ствари су били тешко одбрањиви. ШТС су претрпеле значајне губитке. Минимум 200 погинулих, 5 тенкова уништених и других тешких оруђа (мада они говоре да је око 150 гробница у рејону карауле „Кошаре“, али нису на списку сви плаћеници. Ово је одатак са интернет страница).
  Због неуспеха у операцији „СТРЕЛА-1“ на моринском правцу испланирана је и отпочела операција „СТРЕЛА-2“ на правцу планине Паштрик, у зони одбране 549.мтбр. Иста операција је такође завршена неуспехом.
  Упорном одбраном уз примену активних дејстава, уз надљудске напоре, херојском борбом појединаца, група и јединица наше снаге су реализовале постављени циљ одбране.
  Током битке на Кошарама наше снаге су претрпеле значајне губитке у људству. 108 војника, војника војних обвезника, војника добровољаца, подофицира, официра је херојски дало свој живот у најтежим борбеним дејствима током копнене агресије и НАТО бомбардовања.
  Постојала су а верјем и данас постоје мишљења да е није требало борити у бици за Кошаре. Ово поготово што се БЈ и МУП кумановским споразумом повукли са територије Косова и Метохија. Наше мишљење тада а и сада је да се морало борити, из 101 разлога, а оновни је борба за сваки педаљ наше земље. То смо тада дуговали а и сада нашим погинулим ратним друговима. Шта би данас било да се нисмо борили, да смо расечени, разбијени и војнички поражени?
  Генерал Лазаревић, командант ратног Приштинског корпуса о боју на Кошарама
  
  „Током агресије на нашу земљу од стране НАТО-а примењен је познати концепт ваздушно-копнене битке. По мојој оцени о томе се мало зна. Здружени бој на Кошарама, на моринском правцу практично је доказ да је на нашу земљу извршена копнена агресија. Велике терористичке снаге, уз ангажовање регуларних састава војске и полиције Републике Албаније, уз невиђену ваздушну подршку НАТО-а, започеле су копнену агресију на широком фронту, 15 до 20 километара. Њихов циљ је био да за веома кратко време заузме срце Метохије, Ђаковицу, а затим да расеку снаге Приштинског корпуса. У првом ешелону тих здружених снага биле су терористичке снаге албанских сецесиониста. У другом ешелону била је подршка регуларних снага Албаније. Командну функцију су имале специјалне снаге НАТО-а, САС, „Црвене беретке“, „Легија странаца“, уз невиђену ваздухопловну подршку. Њиховњ снаге су биле ешелониране по дубини и 10 до 15 километара на територији Албаније. Та операција копнене агресије је трајала три недеље у невиђеним, суровимвременским и земљишним условима. Заиста су вођене тешке, најтеже битке у одбрани интегритета и безбедности наше земље.
  Насупрот тако великим снагама агресора биле су наше снаге, херојска 125.моторизована бригада из састава Приштинског корпуса Треће армије, које су морале да поднесу невиђени притисак терориста и свакодневно тепих бомбардовање наших положаја.
  После три недеље крвавог боја на Кошарама, наше снаге су успеле да заштите границу и интегритет земље. Јесте, претрпели смо на том правцу практично највеће губитке. Али, по цену живота наших војника и официра, наше деце и очева наше деце, јер је на Кошарама било много очева који су добровољно дошли да помогну својој деци, нашим војницима, спречили смо остваривање циљева на моринском правцу преко боја на Кошарама.“
  
  
  05.08.2014.год. Излагач:
   БЕОГРАД Љубинко Ђурковић пуковник
  
  
  
 Ваша оценка:
По всем вопросам, связанным с использованием представленных на ArtOfWar материалов, обращайтесь напрямую к авторам произведений или к редактору сайта по email artofwar.ru@mail.ru
(с) ArtOfWar, 1998-2023