RAT U MOM KRAJU

Priredio

Oliver Jovanovic

Dizajn korica

Oliver i Vuk Jovanoviћ

Na koricama: Zagoka i Svetislav Miliћ, 18.02.1940.

Izdavac

Ateqe Vu~ja jazbina Vra`ogrnac

2020

PREDGOVOR

Svetislav Miliћ

U selu je svaki me{tanin poznat po nekom nadimku. Mog dedu vr`ogrn~ni pamte kao Tiketa Sikoqana.

, moj deda po majci, ro|en je u selu Vra`ogrncu nadomak Zaje~ara 26.11.1921 godine. Kao wegov unuk, od najranijeg detiwstva slu{ao sam brojne, veoma zanimqive i slikovite pri~e o Drugom svetskom ratu koje mi je on pripovedao umesto tradicionalnih bajki i legendi. Mili}eve pri~e su na mene imale veliki uticaj, postale su sastavni deo mog `ivota i odredile i neka moja interesovawa. Iz ove dana{we perspektive, vidim i da su se neke stvari dogodile i u mom i u wegovom `ivotu na gotovo identi~an na~in, skoro poklopile. Tako smo i ja i Mili} bili svako u svom ratu. Obojica prakti~no u istim godinama (ja mobilisan od strane JNA za rat u Hrvatskoj septembra 1991 godine, kada sam imao 24. On mobilisan od Dra`ine JVuO kada je imao 23 godine Naravno ima i nepodudarnosti ( i to tragikomi~nih, kakve samo balkanska istorija mo`e da priredi) Tako je na mojoj kapi bila petokraka iako sam po ube|ewu antikomunist. Bio sam me|u posledwim vojnicima koji su nosili to obele`je - ve} u mojoj jedinici bilo je vojnika koji su sastrugali taj krvavi pentagram sa {lemova. Vojska u kojoj sam ja bio poticala je od partizana a u ratovawu su joj glavni saveznici bili - ~etnici ! Na Mili}evoj kapi pak bila je kokarda, iako je on bio simpatizer komunista. Bio je prinu|en da nastupa protiv partizana kojima je srcem i du{om pripadao.) I meni i Mili}u se prvo dete rodilo u ratu - moj ujak Zoran Mili} je do{ao na svet novembra 1940, dakle Drugi svetski je ve} bio u toku, Poqska ve} prega`ena itd. Moj prvenac Vuk, ro|en je pak pod NATO - bombama 26 aprila 1999 godine. Se}am se veoma dobro sirena koje sam slu{ao dok odlazim do zaje~arskog porodili{ta, se}am i se belih paperjastih tragova NATO lovaca na nebu bez obla~ka. Ima i drugih podudarnosti. Obojica smo ugledali svetlost dana u novembru ({korpije) Mili}eva supruga, moja baba (nana) Zagorka, bila je starija od wega (godinu i po dana) kao i majka moje dece u odnosu na mene. Voleo je da crta i ~ita (ba{ kao i ja) ali je wegovo {kolsko obrazovawe stalo kod ~etvrtog razreda osnovne. Ipak, iako seqak, zemqoradnik, ose}ao je neku potrebu da izrazi ne{to i pisanom re~ju, ili barem linijom i bojom. Tako je tokom 90-tih, u vreme kada je ve} imao preko sedamdeset, uzeo da na svojoj prastaroj, dotrajaloj pisa}oj ma{ini, otkuca neku vrstu svojih memoara. Bio je opet, po ko zna koji put, veliki ratni po`ar na Balkanu, i mo`da ga je to i podstaklo da krene u te svoje ,,kwi`evne avanture,, Naime, mo`da je pomislio kako taj novi rat (ratove) ne}e pre`iveti kao onaj raniji, svetski rat, pa je hteo da bar ne{to ostavi zabele`eno ,,budu}im pokoqewima,,(kako bi on to rekao) Ipak, `iveo je du`e nego {to je i o~ekivao, sve do 2005 godine. Pa opet, zbog raznih okolnosti, te svoje ,,memoare,, nikada nije zavr{io do kraja. Uspeo je da otkuca nekih stotinak listova.Opisao je svoje detiwstvo, pri~e o precima, `enidbu, zatim ratno vreme i deceniju nakon rata. Sam opis rata i okupacije zauzima jedan mawi deo tog pisanija ali kako su svi doga|aji izne{eni u kratkim crticama, veoma svedeno i {turo, tek u po nekoliko re~enica ili pasusa, zahva}eno je jako mnogo de{avawa.Kada se tome dodaju obja{wewa koja sam preuzeo iz razne gra|e koju sam na{ao o tom vremenu, taj tekst dobija jo{ jednu dodatnu dimenziju i svakako ve}u te`inu. Recimo, Mili}evom opisu bitke kod Vla{kog poqa, jedne od najve}ih bitaka u Isto~noj Srbiji tokom Drugog svetskog rata (a u kojoj je i sam u~estvovao) mo`da je mesto u nekom istorijskom arhivu jer ono svakako baca jedno novo svetlo na taj doga|aj (budu}i da su kod nas veoma retki opisi o~evidaca sa ~etni~ke strane)Moram da priznam da nisam pro~itao sve te stranice za wegovog `ivota. Bilo bi mi mnogo lak{e da sam tada priredio ovu kwigu, zato {to bih od autora na licu mesta dobio sva podrobna obave{tewa i tuma~ewa i ne bih morao da oko nekih re~enica naga|am ,,{ta je pisac hteo da ka`e,, Nakon Mili}eve smrti, tekst sam na{ao u wegovoj sobi i odneo ga u svoj ateqe, da malo prelistam. Po ne{to sam i{~itao, pa ostavio u fioci. I on je tako sedeo gotovo petnaest godina. Tokom vanrednog stawa i policijskog ~asa (pandemija) uzeo sam opet te po`utele stranice u ruke. I palo mi je na pamet - ~ekaj, a za{to od ovoga ne napraviti neku kwigu ? Ve} sam o Mili}u ranije objavio (pored vi{e svojih kwiga) jednu kwigu (odnosno bio wen prire|iva~) Iza{la je u klasi~nom i multimedijalnom izdawu. To je ,,Moja borba,, (2002) Za one koji ne znaju, Mili} je bio pionir ekologije Isto~ne Srbije, ~ovek koji je vi{e od ~etrdeset godina vodio pravu ekolo{ku bitku, bitku protiv sistema koji ne po{tuje ni `ivotnu sredinu, ni qudsko zdravqe.Bio je osniva~ jedne ekolo{ke nevladine organizacije i veliki uzbuwiva~ u vezi ekocida (mo`emo slobodno re}i i genocida jer on to u su{tini i jeste) koji je decenijama izazivao Borski rudnik.O Mili}u je rediteq Du{an Vojvodi} (RTS) snimio i dokumentarni film ,,Пуста оста зем а првокласна,,(2003) koji je nagra|en iste godine specijalnom nagradom OUN Vidi ceo film na: https://www.youtube.com/watch?v=9mCGhTri58k.

Uticaj ,,ratnih pri~a,, na mene od detiwstva do danas

Osim Mili}evih pri~a o Drugom svetskom ratu, tu je naravno postojao i neizbe`an uticaj masovne kulture - tzv. partizanskih filmova (iliti jeftinog komunisti~kog marketinga nabijenog mr`wom prema svima koji ~ika Marksa ne vole) stripova (Mirko i Slavko) pa uticaj {kolskog sistema (ne treba zaboraviti da se u na{oj zemqi smatralo sasvim normalnim to {to postoji {kolski predmet koji obu~ava maloletnike kako da postave eksploziv, zatruju hranu, izvr{e atentat itd. Zvao se ,,odbrana i za{tita,, Tako|e, deca su vo|ena na ekskurzije po raznim strati{tima, poput Jasenovca. U Jasenovcu su osnovcima pu{tali dokumentarce o klawu i ubijawu) Dakle, moja generacija je sa svim tim odrastala kao da je to ne{to sasvim najnormalnije jer za to drugo, druga~ije, mi jedva da smo i znali. To je, hteli mi to ili ne, postalo sastavni deo na{eg detiwstva. I mo`da nas je i pripremilo za ne{to od onoga {to }e do}i. Ja sam tako svoj rat do~ekao kao nekog ,,starog poznanika,, U kreativnom smislu to se odrazilo na moju poeziju i prozu, kao i na crte`e koje sam radio. Postao sam i jedan od retkih pisaca ratnog Hard SF-a u zemqi, mo`da i u regionu. Objavio sam i memoarsko -dnevni~ke zapise iz rata pod nazivom ,,1991-Moje vi|ewe rata,, (1997) sa fotografijama koje sam snimio u Slavoniji septembra-oktobra 1991. Ta moja kwiga }e potom, sticajem okolnosti, zavr{iti i u Kongresnoj biblioteci u Va{ingtonu, a u elektronskom obliku i na poznatom ruskom sajtu ,,ArtofWar,, Do police Kongresne biblioteke prispe}e i moja SF zbirka ,,Grotlo (2010) sa vi{e pri~a ratne tematike. U negotinskoj ,,Buktiwi,, objavi}u 2013 godine i pri~u ,,Dnevnik o ubijawu,, koja opisuje moje suo~avawe sa ,,normalno{}u,, rata i smrti, i to jo{ u ranom detiwstvu. Opisa}u svoje ,,zabrawene igre,, sa malim `ivim bi}ima, insektima, sa kojima sam se ,,igrao logora,, ubijaju}i ih i zakopavaju}i u masovnim grobnicama. Ova moja potreba, svojevrsno le~ewe, pro~i{}ewe kroz igru, kroz katarzu, nastala je nakon {to sam kao vrlo mali slu~ajno odgledao neki dokumentarac o Au{vicu. Moj de~ji um bio je zapawen, prenera`en saznawem da je ne{to takvo mogu}e da ~ovek uradi ~oveku. Odatle je nastalo i dodatno interesovawe za tzv. ,,grani~ne situacije,, A od rata sigurno nema boqeg primera grani~ne situacije, odnosno ve}eg i slo`enijeg eksperimenta. Taj ekstrem tako|e mo`e ponekad biti i koristan jer pokazuje prave qudske sposobnosti, ogoquje qudske karaktere, tako da se jasno vidi ko je zaista kakav. Kao uroweni lakmus papir. Pacifisti to ne vole da ~uju, ali i najve}i uzlet qudske nauke i umetnosti, i uop{te kreativnosti, ~esto je povezan sa ratom i ratovawem. Jer rat nije samo destrukcija, on je i stvarawe, u wemu je prisutno, kako ono |avolsko, tako i ono bo`ansko ,,Kad vam ka`em, da je rat osnova svih umetnosti, tako|e mislim da je on osnova i svih uzvi{enih vrlina i sposobnosti ~oveka. Ovo otkri}e mi je koliko strano, toliko i stra{no, ali ga ipak vidim kao ~iwenicu koja se nikako ne mo`e pore}i,, (Xon Raskin) ,,Svaka kreativnost je u osnovi destruktivna jer razbija ono staro a donosi novo,, (prof.Velibor Abramovi}).

Politika

Ona je neizbe`no (i na `alost) svuda. Uticala je, kako na Mili}a i wegovo vreme, tako i na mene i moje vreme. Pa tako, iako sam se sa wim dobro slagao i voleo ga kao svog dedu, a wegove pri~e o ratu slu{ao kao kakve legende i bajke, u jednoj stvari smo bili `estoki oponenti. To su bili politi~ki stavovi. Imao sam `icu na wega, tu neku ispolitiziranost jo{ u detiwstvu. Nisam mnogo kapirao stvari koje su mojim vr{wacima bile bitne, poput kafi}a, izlazaka i sli~no, ali sam ve} u ni`im razredima osnovne znao za ideologije, partije i istorijska zbivawa. Obojica smo u detiwstvu bili povu~eni i usamqeni, bez devojaka, a opet sa jednim druga~ijim znawem i interesovawem od svojih vr{waka. Ipak i pored nekih o~iglednih sli~nosti, me|u nama bilo je i ne malo razlika. Recimo, ja i on se nikako nismo slagali po pitawu komunizma. ^ak i pre nego {to sam sa petnaest godina prvi put otvorio Orvelovu ,,@ivotiwsku farmu,, ili ,,1984,, komunizam se nekako nije lepio na mene. Ta ,,pri~a o jednakosti,, je meni bila uvek nelogi~na. Nije pila vodu. Kako to glup i pametan, lep i ru`an, talentovan i netalentovan mogu biti jednaki ? Nije mi se svi|alo ni ono neprekidno isticawe kolektiva, sve se sagledavalo kroz nekakav kolektiv. A gde je tu pojedinac, {ta on uop{te pretstavqa ? Zar su qudi mravi ? Ili p~ele ? Kakav komunizam, kakvi bakra~i. Jako rano sam shvatio da ta ideologija spada u totalitarne sisteme i da wew krajwi ciq nikako nije ,,oslobo|ewe napa}enog ~ove~anstva,, Ona je samo sredstvo za uni{tewe identiteta.^itaju}i Mili}eve spise, mogao sam do u tan~nina da raspletem celo to klupko, kako je i za{to upao u tu zamku, zamku srpa i ~eki}a. Kao {to sam ve} pomenuo, bio je povu~en i usamqen u detiwstvu, a takav je bio i kao mladi}. Delom je to bilo uro|eno, neotpornost na stres zbog ~ega je izbegavao potencijalne `ivotne probleme i neprijatnosti (kao i ja tokom svog detiwstva) a delom zbog neravnote`e u porodici - otac Stojan, }ur~ija po zanimawu, ~esto je dobar deo no}i provodio u kafani da bi se potom pijan i nasilan vra}ao svojoj ku}i. Majka Stanka, bila je slaba i popustqiva, nesposobna da za{titi sina od raznih nemilih scena. Tako je Mili} rastao usamqen i nepoverqiv Bio je uz to i jedinac jer su prva dva deteta Stanke Mili}, wegove majke, umrla (on ih nije ni upoznao) U mom slu~aju, razlika izme|u mene i sestre je deset godina (ja sam stariji) tako da sam najva`niji period detiwstva proveo kao jedinac.. Uz to, poticao je iz ne ba{ ekonomski jake porodice Stojan Mili} je u selu va`io za vrlo sposobnog ~oveka i zanatliju.Imao je ,,magiju,, da za vrlo kratko vreme zaradi ili {to bi rekli seqaci ,,obrne,, velike pare, ali na `alost isto tako brzo bi ih i tro{io, mahom u kafani. Ipak, imao je i dovoqno doma}inskih vrlina.Od dela novca koji je sa~uvao izgra|ena je nova ku}a, podignuta nova {tala, kupqena nova kola itd.. Po wegovim re~ima, ~esto nije imao ni {ta dobro da obu~e na sebe, {to mu je stvaralo dodatne komplekse u susretu sa vr{wacima pored onog ve} prisutnog ose}aja stida da mu je otac kafanski ~ovek, karta{ i rasipnik. Elem, jedan od prvih mladi}a koji ga je uop{te primetio i pri{ao mu, bio je sticajem okolnosti Aleksandar \ergovi} (Aca Pe{i}) Mili} }e zbog toga ose}ati prema Aci do kraja `ivota zahvalnost. Ose}ao se bezna~ajnim, gurnutim u stranu, a jedan momak, pribli`no wegovih godina, uz to iz bogatije ku}e, video je u wemu ne{to i hteo sa wim da druguje. Aca je ve} imao levi~arske stavove (verovatno je ve} bio i skojevac) a te stavove je od svog druga, kao svoje, preuzeo i Mili}. Ali i u samoj svojoj porodici, Mili} je ve} imao pred o~ima svoj ,,opozicioni uzor,, (o~igledno je wegov odnos prema ocu bio ambivalentan. Iako je s jedne strane u sebi oca osu|ivao zbog nasilnog pona{awa, u nekim drugim stvarima mu se potajno ~ak i divio) Stojan Mili} nije mnogo simpatisao monarhiju i Gospodu, bio je vi{e bunxija U~estvovao je i na prvim ekolo{kim demonstracijama u Kraqevini Jugoslaviji 4.6.1935 godine koju su me{tani vi{e sela u okolini borskog rudnika odr`ali na gradskom trgu u Boru. Pobuna je nastala zbog uni{tewa brojnih oranica otpadom iz flotacije kao i otrovnog dima koji je ubijao p~ele. Francuska uprava rudnika pla}ala je neku sitnu od{tetu a kada su seqaci zatra`ili vi{e pa je to odbijeno, do{lo je do pravog ustanka. Vlasti su poslale 125 `andarma na lice mesta a pobuwenika je po nekima bilo 1000, po drugima ~ak 3000. U slu`benoj bele{ci iz tog doba stoji da je neko iz mase zapucao na `andarme i da je potom izvesni major Pavlovi} komandovao : ,,Pucaj u meso !,, U krvavom okr{aju, dva demonstranta su te`e rawena a sedmoro lak{e. Od rawavawa je kasnije preminula jedna osoba. Bilo je i nepotvr|enih glasina o nala`ewu dva le{a u Borskoj reci. Tako|e, devet `andarma je raweno. (Vidi: ,,Prva ekolo{ka buna : Protesti seqaka u Boru 1935. godine ugu{eni u krvi,, Radi{a Dragi}evi}). Simpatisao je Zemqoradni~ku stranku Y po~etku ,,Savez zemqoradnika,, Osnovana 1919 godine. Prvi predsednik Mihajlo Avramovi} ( Vidi: Wikipedia) ,,Zemqoradni~ka stranka je po izve{taju britanske obv{tajne slu`be SOE imala odlu~uju}u ulogu u pu~u 27.03.1941. a Milo{ Tupawin iz pomenute stranke bio jedan od vo|a demonstracija protiv Sila Osovine i prevrata,, (Vidi: Dr`avni udar kao akt nasilnog osvajawa vlasti-slu~aj Srbije i Jugoslavije u prvoj polovini 20.veka /doktorska disertacija/ mr Milo{ Milenkovi} ) koja je sa jo{ nekim partijama bila opozicija jakoj vladaju}oj Jerezi (Jugoslovenska radikalna zajednica ) i zalagala se za ve}u socijalnu jednakost u zemqi Levi~arskim partijama su tradicionalo nagiwali radnici i zanatlije a Stojan Mili} je bio vi{e zanatlija nego seqak.. Aca je tako uvukao Mili}a jo{ pre rata (mo`da spontano a mo`da i po ne~ijem predlogu ili direktivi) u nekakav mawe-vi{e ozbiqan skojevski kru`ok. U su{tini, Mili} je u sve to u{ao najvi{e zbog dru`ewa, godila mu je pa`wa koju mu je neko poklawao, ose}ao se po prvi put va`nim. Ova {ema je gotovo identi~na onoj koju danas koriste razne sekte kada vrbuju nove ~lanove - na|u usamqene mlade qude `eqne ne~ije pa`we, `eqne da im se neko obrati, da ih podr`i i da im neko smisleno obja{wewe o tome ,,za{to je svet ovakav,, i tada im ti sekta{i (in`iweri du{a) govore na uho, dugo i vatreno, upravo ono {to ti nesre}nici i `ele da ~uju - o nekakvom smislu i pravdi, o istini, slobodi, itd.itd. Taj lepak je kasnije dodatno u~vrstio, negde po~etkom rata, Milutin Veqkovi} - Tine, duboko zagri`eni sovjetofil, koji je s vremena na vreme obilazio po selu te ve} ,,zbarene,, mladi}e, odr`avaju}i sa wima vezu (a verovatno ih i nadziru}i) Sa Mili}em sam imao prave ,,politi~ke okr{aje,, Moj antikomunizam se sudarao sa wegovim uverewem, odnosno onim {to mu je neko nekada ulio u glavu jo{ u adolescenciji i to potom zacementirao. Koju godinu nakon ru{ewa Milo{evi}a, ~esto mi je govorio : ,,Eto, unuku, tra`ili ste - dobili ste... Sad ovi tvoji antikomunisti vladaju, i{ao si da im pomogne{, da demonstrira{ protiv Slobodana. Sad vidi{ {ta ste dobili, mnogo gore ste dobili nego {to je to bio nekad komunizam,, Mene je to qutilo. Ja jesam bio definitivno protiv komunisti~kog totalitarnog sistema, protiv zlo~inaca Tita i Milo{evi}a, ali ono {to se nakon 5. oktobra desilo u Srbiji, nije bilo ono za {ta sam se ja borio. To svakako nije bila demokratija o kojoj sam ja sawao. Imao sam potrebu da Mili}u odgovorim ali nisam nalazio prave re~i. Tada jo{ nisam razumeo ono {to razumem danas. A danas bih svom dedi, da je `iv, mogao ladno da ,,retvitujem,, Mogao bih da mu ka`em da te face koje sada vladaju, ne samo ovde, ve} {irom planete, nisu uop{te moji, ve} wegovi. Znam da mi ne bi verovao ni re~ i da ne bih nikako mogao da ga ubedim. Svejedno, istina je. Oni koji su nas sve prevarili, oni koji vladaju Evropom, Amerikom i dobrim delom sveta, koriste ideologiju koja se zove kulturni marksizam. Ba{ tako. Kulturni, da kulturniji ne mo`e biti, marksizam... A za razliku od klasi~nog marksizma kojim se bavio Mili} i wegova generacija, ovaj ,,poboq{ani,, i mutirani, nastao je na osnovama tzv. frankfurtske {kole Vidi: Martin Jay, The Dialectical Imagination: A History of the Frankfurt School and the Institute for Social Research, 1932-1950 (University of California Press, 1973, 1996). . Izbacio je iz svog manifesta re~ ,,proletarijat,, i na weno mesto ubacio neke druge re~i : ,,homoseksualac, afroamerikanac, lezbejka, mawine Vidi: Herbert Marcuse, "Repressive Tolerance" (1965).

,, itd. Taj novi mutirani marksizam uop{te ne dira kapitalizam, bavi se samo ,,qudskim pravima,, (odnosno samo onim qudskim pravima koja ne ugro`avaju kapitalizam) i to uz obilatu primenu Frojdove i Jungove psihoanalize ,,(Frankfurtska)  kola je u svojoj publicistiиkoj djelatnosti napustila podruиje ekonomije i skrenula prema Freudu i psiholo koj represiji. Njihova djela su podijelila dru tvo u dvije grupe: tlaиitelji i zrtve,, ,,Kulturni terorizam ljevice, teorija gender, homoseksualizam - novo mraиno doba frankfurtske  kole nastanak kulturnog marksizma ili kako je frankfurtska  kola promijenila Ameriku / i svijet /,, David Galland.. Psihologija Tokom qudske istorije najpre je filozofija progla{ena (iako ona to nije) naukom. Potom se neko setio da i psihologiju, nastalu u okriqu filozofije, proglasi naukom. ,,Nauka je ona koja je zasnovana na metodi i predmetu. Psihologija nije nauka jer je zasnovana samo na metodi a o predmetu (svesti) ne zna ni{ta,, (prof.Velibor Abramovi})Bez obzira na to, politici se psihologija, kao instrument, jako svidela. Be{e to qubav na prvi pogled. je zamenila ekonomiju. Novi marksizam izmislio je i novi oblik cenzure nazvan ,,politi~ka korektnost Vidi: David E. Bernstein, "You Cant Say That! The Growing Threat to Civil Liberties from Antidiscrimination Laws." Cato Institute (2003).,, i ra{irio ga svuda po svetu. Boqeg pomaga~a i boqe oru|e za formatirawe ~ove~anstva kapitalizam nije mogao da dobije. Ono {to klasi~ni komunizam nije uspeo da zatre do temeqa (poput tradicionalne patrijahalne porodice) zavr{i}e novi, kulturni marksizam. Voleo bih da mogu Mili}u da odgovorim i na wegove optu`be da su ,,moji,, eto dozvolili ,,legalizaciju svakakvih gadina, pa i onih mu{kih u krevetu,, Rekao bih mu `alosnu istinu, da to nikako nisu mogli da po~ine ,,moji,, ve} samo wegovi levi~ari, wegovi drugovi marksisti. Samo je levica mogla da izmisli zastavu duginih boja.

O samom tekstu

Radi se o ~etrnaest stranica kucanih poluispravnom, dotrajalom pisa}om ma{inom. Mili} je kao Kir Jawa {tedeo na traci s mastilom, retko kupuju}i rezervu. Stoga je ta takva istro{ena traka ostavila ne ba{ ~itqiva slova. Uz to, stara metalna slova, izjedena vremenom, dodatno su razmazivala otisak pa je nekad bilo stvarno te{ko de{frovati znak. Na sve to se nadovezuju nesre|ene re~enice sa odsustvom interpunkcije, ponegde je ~ak kucana re~enica preko re~enice itd. Poseban problem pored pravopisa je predstavqalo odgonetawe smisla, na {ta je to autor ta~no mislio. Mili} bi krenuo da obja{wava jedno, pa bi se ne zavr{avaju}i tu misao prebacio na ne{to sasvim drugo. Tako|e, negde je koristio samo lokalizme a negde je sa tim me{ao i pravilnije re~i koje je verovatno pokupio iz novina ili sa TV-a. Dakle, nisam samo prekucavao nego i ,,prevodio,, Ono {to me jo{ od prvog ~itawa kopkalo je pitawe - za koga je on taj svoj tekst gradio ? Morao je da ima pred o~ima neku ,,ciqnu grupu,, neku publiku. Ako je tekst bio namewen nekoj {iroj javnosti (qudima koji `ive daleko od wegovog rodnog sela i koji nikada nisu ni ~uli za Vra`ogrnac)nije mi jasno wegovo eventualno o~ekivawe - da }e neko od tih wegovih potencijalnih ~italaca mo}i da shvati ko je tu ko, i gde se kakav lokalni toponim, poznat samo vra`ogrn~anima, nalazi. Jer on je pisao tako kao da je svakom na svetu znano ko su Buqko i Lece. I kao da nema ~oveka koji nije ~uo za Jama i Drenoviti potok. Zato mislim da je verovatnije da se Mili} obra}ao pre svega srodnicima ili mo`da ~ak i samom sebi (kao da pi{e neki podsetnik)Ustvari, kad boqe razmislim, wegov tekst i li~i na kakav monolog. No, kako god, trebalo je razmrsiti pri~u jednog ~oveka koji je izlagao de{avawa onako kako je to radio i pred svojim uku}anima, rodbinom i kom{ijama. Ali mo`da ga odvi{e strogo kritikujem jer Mili} je od obrazovawa imao, kao {to sam ve} napomenuo, samo ~etiri razreda osnovne. Osim toga (ako se i to ra~una) i {est meseci tzv. partijske {kole (poha|ala se u zgradi na brdu Kraqevica u kojoj se danas nalazi ,,Fakultet za menaxment,,) {to je u stvari obi~an politi~ki kurs (~itaj: ispirawe mozga najprimitivnijom propagandom)Od kwiga je u `ivotu pro~itao jedino politi~ku literaturu poput Marksovog ,,Kapitala,, ,,Anti-diringa,, i tome sli~no. U najboqem slu~aju, neko delo Maksima Gorkog (,,Moji univerziteti,, itd.) Tokom ,,prevo|ewa,, bio sam ~esto u nedoumici {ta da radim. I pored svih pravopisnih mana i nepravilnosti, ono {to sam odprve zapazio je bio Mili}ev o~igledan talenat za plasti~nost i slikovitost opisa. Zato sam bio na muci {ta da preduzmem - ako poku{am sve da ,,prevedem,, na pravilan kwi`evni jezik, pogubi}u duh teksta koji se upravo krije u tim detaqima lokalnog dijalekta. Zato sam vr{io intervencije samo tamo gde je ba{ moralo a ve}inu teksta sam ostavio takav kakav jeste. Trudio sam se tako|e i da raspored pasusa ostane isti kao i u originalu.

I na kraju - aktuelnost teksta ?

Da li je Mili}eva (ali i moja) pri~a o ratu izgubila danas na aktuelnosti ? Odgovor je svakako odre~an. Na{a je zemqa opet pod okupacijom Ima vi{e vrsta okupacije. Ako govorimo iskqu~ivo o ratnoj okupaciji najprostiju definiciju mo`ete na}i i na Vikipediji: ,,Ratna okupacija представ а заузима®е и контролу дела или целокупне териториЌе Ќедне зем е од стране оружаних снага друге зем е,, Nama je zauzet deo teritorije oru`anim snagama druge zemqe, odnosno zemaqa. To se desilo nakon direktne vojne agresije (neodobrene od strane Ujediwenih nacija, uz te{ko kr{ewe Me|unarodnog prava, @enevske konvencije itd.) i na tom zauzetom delu teritorije koja je po Ustavu R.Srbije jo{ uvek sastavni deo R.Srbije, danas ne va`i nijedan jedini zakon R.Srbije.

Za ne{to vi{e vidi: ,,Ratna okupacija - me|unarodno pravno regulisawe,, /doktorskadisertacija/ mr Milan D. Tesla

(na httpuvidok.rcub.bg.ac.rsbitstreamhandle1234567891622Doktorat.pdfsequence=4&isAllowed=y) kao i ~lanak o SOFA sporazumu koji je potpisao Boris Tadi} koji se mo`e na}i na:

https://facebookreporter.org/

, a svetski rat je upravo u toku ( taj New World War je neko nazvao hibridnim. Ratuje se (dez)informacijama Neokortikalni rat - Svetozar Radi{i} ("Vojna kwiga", Beograd, 1999.)

, virusima, sankcijama... Ovaj rat je vi{e nego drugi usmeren na psihu i uni{tewe qudske du{e (se}ate se: psihologija kao osnova kulturnog marksizma) Nekada je ,,specijalni rat,, bio ,,mali rat,, Danas je specijalni rat globalni rat. Veliki rat [to uop{te ne iskqu~uje mogu}nost izbijawa klasi~nog konvencionalnog svetskog sukoba. Recimo, nalazimo se veoma, veoma blizu rata izme|u SAD i NR.Kine. Za vi{e informacija videti dokumentarac poznatog australijskog novinara Xona Pilgera (John Pilger) ,, The Coming War on China,, (2016) na : https://www.youtube.com/watch?v=GDl9ecICIYg) Deo Srbije (Kosovo i Metohija) je pod direktnom vojnom okupacijom. Tamo su nema~ki tenkovi sa belim ravnokrakim krstom na oklopu (ne previ{e razli~itim od oznaka iz Drugog svetskog rata) i posadama koje sa CD-a pu{taju ,,Lili Marleen,, dok pozdravqaju starim pozdravom (ovo nije metafora, to se stvarno de{ava) Nema~ki vojnik je opet okupator ali ima tu i neke razlike - on sada ~izmom gazi po na{em tlu zajedno sa na{im starim saveznicima : Amerikancima i Englezima, ~ije smo pilote spa{avali pre sedamdesetak godina, Francuzima koje su na{i pesnici kovali u zvezde, kojima su na{i vajari podizali spomenike zahvalnosti nakon Prvog svetskog rata (U spomen na{oj francuskoj juna~koj bra}i ! U spomen !) A treba se setiti i kako nam je Rusija u doba Jeqcina gurala no` u le|a, kako je wena vrhu{ka potpisivala dokumenta o uvo|ewu sankcija protiv SR Jugoslavije Ovo nije uticalo na desetine dobrovovoqaca sa teritorije biv{eg SSSR-a koji su `eleli da ratuju na strani Srba, posebno u Bosni i na Kosovu. Na spomeniku poginulim dobrovovoqcima sa sovjetskih prostora podignutim kod Vi{egrada, nalazi se 37 imena (Vidi: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/oni-su-srpski-narod-voleli-vise-od-zivota-50-ruskih-dobrovoqaca-poginulo-za-republiku-srpsku-i-2017-12-26

tako|e i

https://rs.rbth.com/istorija-rusije/80606-rusija-rat-republika-srpska-bih U dana{we vreme nepoznat broj srpskih dobrovoqaca ratuje u Ukrajini na strain Rusa, na teritorijama nekada naseqenim srpskim kolonistima(Slavenoserbia) Jedan od wih, Dejan Beri}, tamo je postao prava legenda, o wemu je ~ak snimqen i u svetu poznati dokumentarni film. i svojim postupcima direktno ili indirektno pomagala NATO-u koji nam je vredno radio o glavi Na{ sada{wi ambasador u Rusiji, Miroslav Lazanski, je u jednoj ranijoj izjavi za medije pored ostalog rekao: ,, ^ernomirdin je izblefirao Milo{evi}a da kopnena invazija samo {to nije po~ela i da Rusija tu ne mo`e ni{ta da u~ini. Bombardovawe je po~elo da uni{tava same temeqe srpske privrede, bombardovawe se nastavqalo neka`weno, pretwa invazijom, koliko god to bio blef, i gubitak podr{ke Rusije, sve je to navelo Milo{evi}a da pristane na Kumanovski sporazum,,

Vidi: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/lazanski-otkriva-vitezovi-dzedaja-hteli-sa-175000-vojnika-da-uniste-srbiju-evo-sta-je-sprecilo-nato-2019-03-31

. Nova postjeqcinovska Rusija deluje simpati~no, od koristi je i sebi i svetu, pa i Srbiji, ali ipak ne treba zabororaviti da je upravo Putin bio taj koji je 2003 godine povukao ruske mirovwake s Kosova Rusi eto nedavno napravi{e i pravi ,,holivudski,, film o nekom tamo wihovom ,,zauze}u,, aerodroma ,,Slatina,, (zauzeli aerodrom koji je dr`ala na{a vojska, pa im ga predala u ruke ?

Vidi: https://www.ekspres.net/vesti/drecun-o-novom-ruskom-flimu-kako-je-zauzet-aerodroma-slatina-film-u-kome-igra-bikovic-nije-istinit-ja-pitam-od-koga-su-ga-osvojili-od-terorista-ne-nasa-vojska-ga-je-drzala-i-branila kao i https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1678345) a Putin odlikova glumca Bikov}a (Vidi: https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3311130/putin-odlikovao-milosa-bikovica.html)

. A ostatak Srbije ? Pa, ostatak Srbije nije okupiran tenkovima ve} ekonomsko - politi~kom oru`jem. To vidimo po gotovo nepostoje}em otporu doma}ih lidera spoqnom diktatu. Neko sa strane vam govori gotovo svakodnevno {ta smete a {ta ne smete u sopstvenoj zemqi i vi to spremno izvr{avate. Potom se u medijima trubi o ,,suverenitetu,, i ,,samostalnoj dr`avnoj politici,, Sama nam logika i zdrav razum ka`u da svaki politi~ar koji se u takvoj jednoj Srbiji dokopa vlasti, ne mo`e nikako biti predstavnik nas obi~nih gra|ana, niti mo`e zastupati nekakve na{e interese, ve} prevashodno interese okupatora. Koji bi to okupator dozvolio porobqenom narodu da ima lidera koji radi u wegovom interesu ? Da li bi Nemci to dozvolili jednom Milanu Nedi}u ? Ili Ameri ovima {to se smewuju kao na traci zadwih par decenija Sada{wi predsednik Srbije je potpisao tzv. Briselski sporazum u kojem pored ostalog jasno i nedvosmisleno stoji: ,,На Косову "е постоЌати Ќединствене полициЌске снаге коЌе се зову Косовска полициЌа. Сва полициЌа на северу Косова "е бити интегрисана у оквир Косовске полициЌе,, kao i ,,Судске власти би"е интегрисане и функциониса"е у оквиру правног система Косова,, (mo`emo slobodno da se zapitamo koja to teritorija ili oblast mo`e da ima svoj ,,pravni sistem,, osim dr`ave) Tako|e ,, Договорено Ќе да ниЌедна страна не"е блокирати, или подстицати друге да блокираЌу напредак друге стране на ®еном путу ка ЕУ,, pa ,, Две стране "е интензивирати разговоре о енергетици и телекомуникациЌама,, (kao {to znamo re{en je i problem me|unarodnog pozivnog broja a i mnoge druge stvari) tako|e se pomiwe i ,,kosovski zakon,, i ,,centralna vlast,, (te{ko je pogoditi ~ija) Ina~e, koliko se ja se}am, po na{em zakonu se jo{ uvek smatra aktom veleizdaje svaka predaja ili pomagawe u ocepqewu bilo kog dela na{e teritorije. Ceo tekst sporazuma mo`e se na}i na zvani~nom sajtu vlade R.Srbije: https://www.srbija.gov.rs/specijal/283757

A ako na guglu ukucate ,,kriviчna prijava protiv Aleksandra Vuчi}a zbog tajnih pregovora o Kosovu i Metohiji,, sazna}ete o grupi srpskih intelektualaca (dr Marko Jak{i}, prof.dr Dejan Mirovi}, akademik Kosta ^avo{ki i drugi) koja je nedavno predala pomenuti dokument sudu.Raniji srpski predsednik, Tadi}, potpisao je ,,samo,, tzv. SOFA sporazum. Tekst sporazuma mogu}e je na}i ovde:

http://www.udur1991-99kv.com/Sporazumi-Nato/Sporazum%20SOFA-TADICEV%20POTPIS-b2.pdf

Po tom sporazumu, pored ostalog ,,osobqe Sjediwenih Dr`ava ima prava na slobodu kretawa u Republici Srbiji,, i tokom tog {partawa po celoj R.Srbiji, dakle ne samo po vojno okupiranom Kosovu ,,...osobqe Sjediwenih Dr`ava ovla{}eno je da nosi uniformu...i oru`je...,, a tako|e je ,,oslobo|eno od pla}awa poreza i drugih sli~nih da`bina,, i ,,bi}e izuzeto od inspekcija,, Tako|e, mogu ,,bez nadoknade,, da koriste ,,objekte,, i ,,magacine,, u na{oj zemqi itd.itd. Da ne pomiwemo da za prestupe koje po~ine ne moraju da odgovaraju na{im vlastima, sudovima, policiji itd. Drugim re~ima, strani vojnik pod punim naoru`awem mo`e da se kre}e svuda po tvojoj zemqi, ne odgovara nikome u tvojoj zemqi i mo`e da radi {ta ho}e i kad god ho}e, bez da za to plati ili krivi~no odgovara. Ali mi smo suverena, neokupirana dr`ava, zar ne ? (,,Текст споразума не пружа никакав обЌективно препознат ив критериЌум коЌим се са прецизнош"у дефинишу границе тих привилегиЌа и ®ихова ограниче®а. Као пример наведимо право воЌних трупа САД да без икаквих ограниче®а и препрека улазе на териториЌу Републике СрбиЌе, врше неометан транзит своЌе воЌне опреме и користе српску воЌну, па чак и цивилну инфраструктуру. Штавише, приликом тих своЌих деЌстава на териториЌи наше државе припадници оружаних снага САД уживаЌу пун дипломатски имунитет, што значи да су унапред ослобођени сваког облика материЌалне, прекршаЌне, па чак и кривичне одговорности за последице, коЌе проузрокуЌу своЌим делима. То значи да грађани наше државе, коЌи утрпе последице деЌстава тих воЌних трупа, немаЌу никакво право на надокнаду штете нити право на заштиту своЌе личне безбедности. Овакве одредбе Ќедног међународног уговора грубо крше Устав СрбиЌе, пре свега ®егов 1 и 8 члан, коЌи прецизно наводе да Ќе териториЌа Републике СрбиЌе Ќединствена и неде ива, на коЌоЌ се власт заснива на поштова®у грађанских права и владавини правног поретка српске, а не неке стране државе,, Vidi: https://srbin.info/politika/pravno-politicki-aspekti-sofa-i-ipap-sporazuma/)

? Postoji, s tim u vezi, jedan jako dobar SF roman koji treba obavezno pro~itati. Zove se ,,Ve~iti rat,, (,,The Forever War,, Joe Haldeman) Rat i ratovawe }e zauvek biti sa nama Ekstremna budu}nost - Xejms Kanton (The Extreme Future - James Canton) Dutton ISBN 0-525-94938-0 (2006)

.

Prire|iva~ kwige ,,Rat u mom kraju,,

Oliver Jovanovi}

Svetislav Mili}

RAT U MOM KRAJU

Uo~i rata u Jugoslaviji

Odmah posle na{e svadbe Svetislav Mili} se o`enio 18.02.1940 godine Zagorkom Perovi} (u crkvenim kwigama-Peri}) tako|e iz Vra`ogrnca, ro|enom 1919 godine. Wen otac Jovan bio je rodom iz Velikog Izvora. Zagorka Mili} je nad`ivela supruga. Preminula je 2019 godine, u stotoj godini `ivota. Ve}ina mojih predaka ina~e nije `ivela mawe od 80-90 godina.

, ratno se stawe sve vi{e bli`ilo.

Nema~ka udari na Poqsku, napraviv{i najpre varku kao da je Poqska prva napala Nema~ku kod Drezdena.

Tako po~e Drugi svetski rat Poqsku, zemqu koja se smatra prvom `rtvom Drugog sv. rata, u stvari su septembra 1939 godine napale dve dr`ave - Nema~ka (1.08.1939) i Sovjetski savez (17.8.1939) Fotografije nema~kih i sovjetskih vojnika koji zajedni~ki proslavqaju pobedu nad Poqskom, prire|uju zajedni~ke vojne parade itd. nikada nisu u{le u {kolske ~itanke (dru{tvene nauke, poput istorije, oduvek su bile u mawoj ili ve}oj meri u slu`bi trenutne politike) kao ni streqawe 13 000 poqskih oficira u Katinskoj {umi od strane sovjetskih snaga (NKVD) ipak, ni Poqaci nisu tako naivni kako se prikazuju - poqska armija je oktobra 1938 godine nakon postavqenog ultimatuma i pretwe vojnom silom, upala tenkovima na teritoriju ^ehoslova~ke i anektirala oblast Te{in (Zalo`je) Ukinut je ~e{ki jezik, a sami ^esi su postali gra|ani drugog reda. Ali pre nego brzopleto zakqu~imo kako su ^esi u svemu najve}e `rtve, evo jo{ detaqa... Nakon raspada Austrougarske, oblast Te{in su preuzeli zajedni~ki i ^esi i Poqaci ( ~ak je poqskog stanovni{tva tada po popisu bilo i vi{e) Ve{tom diplomatijom i ~ak obi~nom prevarom, ^esi su preuzeli celu oblast i diskriminisali Poqake a zatim mnoge asimilovali ili proterali. U jednom trenutku su sa diplomatije pre{li i na silu, januara 1919 godine, izvr{iv{i vojnu invaziju i izbaciv{i preostale poqske odbrambene snage sa pomenute teritorije (Vidi:,,Rusija u ratu 1941 - 1945,, Alexander Werth)

.

Na{e rukovodstvo mobilisalo je dobar deo vojske i zaposelo skoro sve granice, pa i granicu prema Bugarskoj. Puna su sela pograni~na bila sa rezervistima, pa je i kod nas u Vra`ogrncu bio jedan bataqon. Bugarski car Boris Zvani~no kraq Boris. bio je dugogodi{wi prijateq i saradnik Hitlerov, pa je od Bugara postojala velika bojazan.

Minirana je bila }uprija na reci putem za Trnavac, kao i gvozdeni most `elezni~ki. Nemci su zauzeli Poqsku i svezali pakt o nenapadawu s Rusijom Obrnuto. Ve} su imali ugovor., tako su se osigurali da mogu napasti ^ehoslova~ku, Ma|arsku i Rumuniju. O~ekivao se napad i na Jugoslaviju.

Princ Pavle i Cvetkovi} potpisali su ugovor sa Hitlerom, dok komunisti to nisu po{tovali. Vrewe je bilo veliko.

U jesen, novembra 1940, rodi mi se sin 7.11.1940. Ujak Zoran Mili} koji se u ranom detiwstvu zbog bolesti na{ao u `ivotnoj opasnosti, zavr{i}e kasnije sredwu {kolu u Zaje~aru, a u Ni{u pravno-ekonomskom fakultet. Posta}e urednik ni{ke ,,Gradine, a pokrenu}e i ure|ivati list ,,Studentske novine,, Po dolasku u Beograd bi}e predsednik Programskog saveta ,,Narodne kwige,,predsednik konferencije autora BIGZ-a, ~lan Upravnog odbora Udru`ewa kwi`evnika Srbije, predsednik Komisije za kwigu Zajednice kulturno-prosvetnih organizacija Jugoslavije. Bi}e i ~lan saveta vi{e listova i ~asopisa.Objavi}e dvadesetak kwiga poezije.Wegova poezija bi}e prevedena na ruski, poqski, {panski, italijanski, bugarski, litvanski, albanski, jermenski, gr~ki, engleski, arapski, {vedski, ~e{ki, kineski i rumunski jezik.Preminu}e 2007 godine, u {ezdesetsedmoj godini `ivota.. Krstismo dete i dobi ime Zoran. Kako be{e oskudno stawe, pogotovo u hrani, razbole se Zoran u toku zime od prehlade. Zbog op{te gu`ve oko ratnog stawa - lekari mobilisani a mi neiskusni oko ~uvawa dece, zamalo da nam sin umre.

Dete posiwelo Pomodrelo., mi u o~ajawu {ta da radimo i gdi da idemo. To dozna tetka Stojana, do|e i stane da masira dete. Ja otr~im do deda Sime i ujke da ih obavestim kakvo je stawe i da ih pozovem da pomognu bilo {ta ako mogu. Ujna Milka je odmah do{la. U me|uvremenu, tetka Stojana je ve} uspela da povrati dete. Ujna predlo`i da odmah tra`imo vojnog lekara.

Vojni lekar be{e Rus izbeglica koji je svoju zemqu napustio zbog revolucije - Aleksandar Jakovqevski. Odmah je do{ao i sina pregledao te prepisao potrebne lekove. I ne{to zbog lekova a ne{to zbog ve}e na{e opreznosti Zoran i ozdravi.

Ratno stawe je sazrevalo. Napad se o~ekivao na Jugoslaviju iz dana u dan. Posle potpisivawa pakta sa Nemcima od strane Cvetkovi}a i Ma~eka, komunisti su digli bunt, organizovali demonstracije Danas znamo da su komunisti predstavqali samo jedan segment tog ogromnog protesta. Kasnije su ga svojatali kao svoj u celosti i tako ga uvek pojednostavqenog i prikazivali. Objektivno, radi se o veoma slo`enom doga|aju sa neverovatno mnogo razli~itih spoqnih i unutra{wih uticaja. Ne{to od toga mo`da rasvetqava mr Milo{ Milenkovi} u svom radu (Dr`avni udar kao akt nasilnog osvajawa vlasti-slu~aj Srbije i Jugoslavije u prvoj polovini 20.veka /doktorska disertacija/)On prenosi re~i svedoka tog istorijskog doga|aja: "Народ престонице, свиЌу доба старости и свиЌу професиЌа и сталежа, уЌеди®ен Ќаче и присниЌе него икад, изашао Ќе на улицу да кличе и поздрави радосни догађаЌ. - Живео Кра ! Живела воЌска, живела народна влада! Пева се народна химна, пева се старо и во ено "ХеЌ Словени". Drugi opis: ,,На улицама Београда, међу масом народа могле су се видети заставе различитих боЌа, првенствено Ќугословенске, али било Ќе ту и британских, америчких, па и совЌетских застава. Слике са ликом кра а Петра II Карађорђеви"а било Ќе скоро на сваком кораку. Од транспарената са паролама наЌвише Ќе било оних коЌима су демонстранти поздрав али младог кра а и нову влади, затим пароле коЌе су позивале ново Ќугословенско руководство на сарад®у са великим силама, па тако и оних коЌи су били усмерени против пакта са силама Осовине коЌи Ќе био потписан пре само два дана,, Uticaj stranih obave{tajnih sila bio je tako jak na svim nivoima da mo`emo govoriti o savr{enom primeru masovnog socijalno-politi~kog in`iweringa u kome je u potpunosti nesvesna masa odradila ta~no ono za {ta je i pripremana. Da po~nemo od Britanske slu`be: ,,... у Ќедном свом дугачком извештаЌу од 27. септембра 1941. године Тервол Гленвир, коЌи Ќе припадао британскоЌ агентури у єугославиЌи, између осталог je написао: "У ствари, ово Ќе (мисли се на државни удар) и резултат нашег осамнаестомесечног мукотрпног рада." Tako|e: ,,...У шифрованом телеграму британског посланика у Београду Кембела Форин Офису од 26.Ќула 1940. године први пут се споми®е постоЌа®е могу"ности за изврше®е државног удара у єугославиЌи: "СазнаЌем да у овоЌ зем и постоЌе елементи, нарочито у СрбиЌи коЌи размиш аЌу о искориш"ава®у незадово ства због проосовинске политике садаш®е владе за изврше®е државног удара и истовремено проглашава®е заЌедничких ци ева са Великом БританиЌом. Ови елементи тврде да могу да рачунаЌу на помо" патриотских организациЌа као што су ''Народна одбрана'', Православна цркава, значаЌни делови воЌске и нарочито се аци,, ,,Део своЌих активности британска обавештаЌна служба посветила Ќе илегалном увозу оружЌа за єугославиЌу...КраЌем 1940. године, када се рат ве" приближавао Балкану и када су почеле да се врше озби не припреме за пуч против кнеза Павла и ®егове владе, пове"ане су и количине британског оружЌа шверцованог у єугославиЌу. єануара 1941. године преко Ќугословенско-грчке границе илегално Ќе увезен цео Ќедан вагон оружЌа (експлозиви, детонираЌу"е каписле, револвери, аутомати и сл.),, ,,У Ќедном шифрованом телеграму британског амбасадора у Каиру од 21. Марта 1941. године послат Форин Офису стоЌи: "Следе"е од државног секретара. Строго таЌно.... (4) Атмосфера у СрбиЌи Ќе у сваком случаЌу, таква да би се усмерава®ем осе"а®а могла изазвати експлозиЌа, државним ударом или побуном, коЌа би (а) спречила или одгодила потписива®е (ако Ќош има времена) или (б) истим методама поништила потпис. ... (8) Фактор времена Ќе од битне важности. (9) Пита®е подстица®а државног удара зависи у великоЌ мери од наших воЌних интереса,, ,, ,,Политичари коЌи су сарађивали са британском обавештаЌном службом били су: Милош Трифунови" из Радикалне странке, Милан Гаврилови" и Милош Тупа®анин из Зем орадничке странке, Срђан Будисав еви" из Самосталне демократске странке, Мирко Коси", Симови"ев блиски приЌате , Милан Грол из Демократске странке, професор РадоЌе Кнежеви", брат маЌора Живана Кнежеви"а и бивши кра ев учите  француског Ќезика. Колико Ќе био Ќак утицаЌ британске службе на политичка збива®а у єугославиЌи говори и податак да су на седници владе, када Ќе премиЌер Цветкови" присутним члановима обЌавио услове пакта са Немачком и силама Осовине, три министра поднели оставке. Од те троЌице, двоЌица министара су припадали странкама коЌе су примале новчану помо" од британске обавештаЌне службе, Чубрилови" и Будисав еви", а тре"и, Константинови", био Ќе под Ќаким утицаЌем Тупа®анина. Посебна паж®а и активност британске обавештаЌне службе биле су усмерене и на придобиЌа®е Српске православне цркве. У том ци у организовани су и разни разговори британске стране са поЌединим угледним црквеним великодостоЌницима. С тим у вези, често су споми®ани епископи НиколаЌ Велимирови" и ВалериЌан Приби"еви". Претпостав а се да су Британци преко Агликанске цркве, на основу Ќаких духовних, литургиЌских и приЌате ских веза, имали утицаЌ на званичан став Српске православне цркве и иступа®е патриЌарха Гаврила Дожи"а и другог свештенства на страни "демократиje" и "слободног света,, Zatim tu je i ameri~ka slu`ba i wen uticaj na 27 mart. Veoma je zanimqivo sa kime su oni sara|ivali: ,,Оно што се недово но зна и о чему се не говори Ќесу везе коЌе Ќе ВилиЌам Донован у Београду успоставио и са припадницима комунистичког покрета. КомисиЌа СтеЌт дипартмента за пита®а рата и мира пред ®егов пут у Европу зак учила Ќе да сваки покрет коЌи жели да се бори против нацизма заслужуЌе америчку подршку, па макар он био и комунистички. У своЌим извештаЌима, британски обавештаЌац коЌи Ќе боравио у то време у Београду, Том Мастерсон, наводи да су Ќугословенски комунисти оставили на Донована пово ан утисак "одлучне и снажне групациЌе, непоколеб иве у во и да се боре против фашизма". "Свака таква група, заслужуЌе спо ну помо"", зак учио Ќе Донован,, Донован je tako|e jednom izjavio: "Срби се не могу позвати на 27. март 1941. године, Ќер смо ми ту револуциЌу купили...,, I na kraju da pomenemo i na{e prijateqe Sovjete: ,,Чи®еница Ќе да СовЌетском Савезу ниЌе одговарало да єугославиЌа остане неутрална, ве" да и она узме своЌе учеш"е у рату коЌи Ќе почео да поприма светске размере. Тако би се Немачка везала за Балкан, а СССР би добио на времену да бо е опреми и припреми своЌу армиЌу... У периоду непосредно пред Други светски рат, подстицана су "романтична пансловенска осе"а®а" становништава у СрбиЌи, ЦрноЌ Гори и међу свим Србима уопште...Према неким казива®има савременика тих догађаЌа, и начелник СовЌетског генералштаба Ќе био упознат са припрема за организациЌу преврата. О томе говоре следе"и редови: "...начелник СовЌетског генерлштаба Шапошников предложио Ќе Ќугословенском воЌном аташеу у Москви пуковнику Жарку Попови"у да се успостави стална веза између СовЌетског генералштаба и генерала Симови"а, како би се Ќугословенска влада срушила чим буде потписала пакт...Уз финансиЌску подршку Коминтерне, єосип Броз Ќе уз помо" єосипа Копинича (Vok{in, Vazduh - псеудоними под коЌима се водио),®егове помо"нице - жене Стеле (комунисте родом из Кавале) и адвоката Владимира Велебита, основао загребачки радио-центар као обавештаЌни пункт за єугославиЌу и друге балканске и сред®еевропске зем е,, Nakon ~itawa gore navedenih, sasvim pora`avaju}ih navoda, pada mi na pamet da je mo`da i besmisleno sa`aqevati ovaj narod zbog svega {to mu se ve} vekovima doga|a ( ali i ne samo ovaj ve} i bilo koji narod na kugli zemaqskoj ! ) Jer, narod je, {to bi rekao Gistav Le Bon ,,samo slepa masa,,

i izbacili parolu ,,boqe rat nego pakt,, General Simovi} izvr{i dr`avni udar te svrgne vladu Cvetkovi}-Ma~ek. Uslede jo{ ja~e pripreme za rat ali u vrhovima general{taba ose}alo se izdajstvo. Vojska po~iwe da se kre}e iz jednog kraja zemqe u drugi, i to pe{ice.

Po~etak rata u Jugoslaviji

Na Mladence, 22 marta, po|em u Sikole da kupim p~ele, kako bi med imali za dete. Kupim jednu vr{karu od nekog starog p~elara za 290 dinara. Podve`em ~ar{av ispod i stavim je na torbu, pa za Vra`ogrnac. Uz put stignem pe{adijski puk koji je odstupao od Sipskog kanala na Dunavu i odlazio za Ni{. U toj jedinici be{e i jedan na{ ro|ak.

Kako sam prodavcu iz Sikola za vr{karu ostao du`an 50 dinara, a i torbu i ~ar{av sam pozajmio od na{ih ro|aka koji u tom kraju `ive, re{im se da 10. aprila ponovo idem za Sikole. Taman {to sam negde oko deset sati stigao u Koprivnicu, vidim jednu devoj~icu kako tr~i niz drum ka seoskoj {koli i vi~e ,,Mama, mama, Nemci nam objavili rat Jedna od nelogi~nosti. Iz drugih Mili}evih tekstova kao i iz wegove usmene pri~e znam pouzdano da je u Vra`ogrncu postojao najmawe jedan radio-aparat, ~ini mi se ba{ u zgradi op{tine. Qudi bi se ~esto okupqali da slu{aju ,,{ta ima novo na radiju,, i potom bi to preneli svima u selu. To zna~i da je prosto neverovatno da Mili} nije od nekog kom{ije itd., jo{ pre 10 aprila doznao za napad Nema~ke na Jugoslaviju. Po wegovom opisu ispada kao da je o tome prvi put ~uo tek ~etiri dana kasnije. Ina~e, uvek je zanimqivo prisetiti se gde se ko zatekao nekog sudbonosnog dana, eto poput po~etka rata ili kakve druge katastrofe.Mili} se na{ao u selu Koprivnici i video devoj~icu koja tr~i i vi~e ,,Mama, mama, Nemci nam objavili rat,, Evo mojih datuma i se}awa : Moj odlazak u rat : 19 septembar (opet septembar, kao i po~etak Drugog svetskog u kome se i prethodna Jugoslavija raspala !) 1991 (i opet jedinica na kraju kao i famozna 1941)Zvono u pola dva ujutru i ~ikica sa vojnim pozivom i baterijskom lampom na vratima koji me sa`aqivo gleda. Pa 5.04.1992 godina. Upravo farbam ram dedinog starog prozora na ku}i u zeleno (to je wegova omiqena boja, ali to je tako|e /koje li slu~ajnosti / i boja islama i xihada, a te 1992 Bosna je - eksplodirala) kada iz ukqu~enog televizora zadobuju prvi rafali u Sarajevu, kao i zbuweni, upla{eni glas reportera . Pa onda 24 mart 1999. Upravo sam tog dana, samo {est sati ranije, pre po~etka dnevnika, neverovatnom i ~udnom koincidencijom, poslao tekst svoje nove kwige ,,Anatomija zlo~ina,, (i naslov je - slu~ajnost ?) do jedne kompjuterske firme u Kwa`evcu koja vr{i pripremu za {tampu. Onda upalim TV u pola osam i golobradi spiker mi saop{tava kao u nekom nadrealnom filmu kako je po~eo NATO napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju ! Se}am se da mi je prva reakcija bila : ,,U... materinu, sad ne}u mo}i da objavim kwigu !!,,

,, Devoj~ica be{e }erka Je{e Stankovi}a, u~iteqa rodom iz Rgotine koji je bio mobilisan u Grqanu kao rezervni kapetan a wegova `ena je onda umesto wega preuzela obavezu da u~i |ake. Oti{ao sam do Sikola i predao novac i torbu te se odmah vratio nazad. Nemci su ve} 6. aprila bombardovali Beograd. O~ekivao se op{ti napad na Jugoslaviju svakog ~asa. Op{ta gu`va i strepwa {ta }emo i kuda }emo ako Nemci bunu Banu koji ~as. Govori se da }e eksplozija od mina postavqenih na mostovima da razdrma selo i porazbija prozore U moje vreme poqoprivredna farma na ulazu u selo, iz pravca Zaje~ara (sada u vlasni{tvu Mi{kovi}eve ,,Delte,,) je tokom rata 1999 bila magacin za, kako sam ~uo, ~ak desetak tona raznog eksploziva VJ. Posledice nakon eventualnog raketirawa tog objekta od strane NATO avijacije nije te{ko predvideti.. Da }e Nemci da biju i mobili{u omladinu za rat ili opravku onoga {to je poru{eno, da je teraju na prisilni rad. Svakojake pri~e kru`e.

Na Jama Brdo na ulazu selo iz pravca Zaje~ara., po nare|ewu vlasti, postavqeno ma{ilo ,,U slu~aju rata, ili neke nepogode, narod u selu se obave{tavao na taj na~in {to su zvona na crkvi vrlo dugo u prekidima zvonila, pa preko birova, dobo{ara ili na neki drugi na~in. Na vrhovima brda koja dominiraju selom, izgradila bi se ma{ila. To je u stvari duga~ka, tanka greda ukopana u zemqu. Na vrhu te grede namesti se jedna velika vre}a dobro nabijena katranom i slamom, i u slu~aju potrebe to se zapali i opomiwe na opasnost. Zadwe ma{ilo poru{ili su Nemci 1941 godine,, Vidi: ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i}.. Na veliku duga~ku motku oka~ena slama, a vi{e qudi odre|eno da stra`ari i pali odmah tu slamu ako primeti Nemce da idu iz pravca Zaje~ara. Pa ~im vatru izazovu da brzo si|u u selo i jave klisaru Qubi Poliklisar Quba Uro{evi} (,,Poslu`iteq u crkvi se zvao crkvewak ili poliklisar,, Vidi: ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i})

da udari zvona na crkvi, kao znak narodu da be`i, a onome ko je zadu`en da upali mine i poru{i mostove znak da je vreme da to i u~ini.

Jednog jutra sti`e glas da }e se mostovi ru{iti te da se sklawa svako gdi mo`e. [ta }emo mi da radimo, kako }emo, dete malo a ja ve} stigao za vojnog obveznika, teram dvadesetu. Dogovor je pao, da ja be`im s mojim vr{wacima prema Ruji{tu i Podstrani Potez zemqi{ta prema selu Nikoli~evu. Tu prolazi i re~ica Alapin.

a Zagorka sa detetom u Istok Tako se zove deo sela sa druge strane Borske reke. kod Stanka Di~i}a. Vojska di`e `elezni~ki most u vazduh. Upali se ma{ilo. Zbeg nasta na sve strane. Ja ne{to leba uzmem i be`i za Ruji{te. Usput susti`emo jedni druge i gledamo gde da se saberemo i zano}imo. Saberemo se kod Todorovi}eve kolibe iznad Ravnice. Dogovor padne da no}imo u zaba~enoj kolibi Milosava Blagojevi}a u Podstrani. Svi besmo usplahireni, ne znamo {ta nas ~eka sutra. Se}am se da su samnom tad bili @ika Peri}, Brana Bugarendi}, Aleksandar Blagojevi} i mnogi drugi, puna koliba. Drugog dana do{li smo ku}i, po{to smo doznali da su Nemci pro{li kroz Vra`ogrnac i nikoga nisu dirali. Zagorka se tako|e vratila i nastavili smo `ivot pod okupacijom nema~kom.

Op{te rasulo jugoslovenske vojske

Sa raznih strana, kriju}i se, pristi`u vojni obveznici, svi usplahireni i zabrinuti {ta se to odigra. Kako koji do|e, govori kako je izdaja potekla od vi{e komande. Vojska bi se borila al oficiri ne znaju da komanduju. Jedino na Bovnu kod Para}ina je vo|ena neka borba, drugde ne Ovu la` su nam bestidno poturali i u {koli na{i nastavnici i profesori a mi smo im ne znaju}i ~iwenice - verovali. Vojska Kraqevine Jugolavije je imala kao i ve}ina drugih armija u svetu vi{e rodova. Najposobnijim rodom u aprilskom ratu pokazala se avijacija. Tokom odbrane Beograda, lovci JKV oborili su ili o{tetili desetine nema~kih aviona (tokom rata 1999 lovci JRV - nijedan. PVO je oborila samo dva NATO aviona) Sredwi bombarderi JKV ,,Bristol Blenim,, (Bristol Blenheim) bombardovali su teritoriju Tre}eg rajha, grad Grac u Austriji, kao i vi{e aerodroma u Ma|arskoj, Rumuniji itd. Nikada kasnije se na{a vojska nije usudila da neprijateqa napadne na wegovoj teritoriji i razara wegove gradove, saobra}ajnice itd. Vidi: ,,Dan kada smo bombardovali Rajh,, na

https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=124454&Dan-kada-smo-bombardovali-Rajh (ina~e, kako sam nedavno ustanovio na osnovu jedne stare fotografije, moj ro|ak ,,po dedinoj liniji,, Dragutin Jovi}, bio je tako|e pilot JKV)

. Pristi`u regularni vojnici kadrovci, ~ak sa ma|arske granice, od Virovitice, ve}inom preobu~eni u poderano civilno odelo. Moj otac Stojan Stojan Mili}, zvani Sikoqan. Nadimak je dobio zbog maj~inog rodnog sela Sikola. Otac mu je rodom bio iz Sala{a. Majka Milka se preudala i do{la u Vra`ogrnac nakon pogibije mu`a \or|a. be{e mobilisan u Zaje~aru, u artiqerijsku kasarnu i glavno slagali{te. Sa wim je bio i Milo{ Rankov. Do{li su obojica, doneli nekoliko pari cipela, bluzu vojnu i nekoliko sledovawa vojne kafe.

Te~a Tihomir koji je bio isto vojnik, je do{ao odnekud, preno}io kod nas i dobrovoqno oti{ao da se prijavi Nemcima. Deportovan je ~ak do Balti~kog mora, negde oko [}e}ina Tada [tetin, Pruska. U prvom svetskom ratu, u okolini pomenutog grada se kao ratni zarobqenik na{ao i Mili}ev tast Jovan Perovi}. Jovan je bio udaqen samo tridesetak kilometara od ratne bolnice u mestu Pazevalk u kojoj se od privremenog slepila (iperit) le~io jedan nema~ki kaplar. Wegovo ime bilo je - Adolf Hitler.

, gde je ostao ~etiri godine.

Kom{ija Najdan Stankovi}, Tolin i Conkin sin, je zarobqen i nikad se ku}i nije vratio. Transportovan je sa drugim zarobqenicima preko Ma|arske u vagonima za kowe i tokom puta neko od wegovih drugova se popeo do prozora koji se nalazio dosta visoko i ne mogav{i da se zadr`i pao ba{ na Najdana. Pao je tako nezgodno da je Najdan tokom puta od zadobijene povrede umro, i ni grob mu se ne zna gdi je Stankovi} Svetolika Najdan. U kwizi ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i}a, ta verzija je malo druga~ija. Tamo stoji da je pomenuti Najdan preminuo u logoru u Lincu, Austrija (,,Zarobqen u Beloj Palanci 10 aprila 1941 godine kao vojnik Jugoslovenske vojske.Umro u logoru u Lincu-Austrija, 17 maja 1941 godine...Iza sebe ostavio suprugu, }erke Qubinku i Dragicu i sina Mirka,,).

Nemci su nakon zauze}a zemqe tra`ili predaju oru`ja i odela vojnog. Iz dana u dan Buqko Birov ili dobo{ar sela Milan @ivanovi} - Buqko.Prema kwizi ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i}a, pomenuti je taj nadimak dobio ,,zato {to je imao neke smetwe sa trepavicama. Nije mogao da kontroli{e rad trepavica pa je skoro neprestano treptao,, A.Ra{i} opisuje pojavu dobo{ara i wegovo izve{tavawe sela : ,,Spektakli su bili kad Milan do|e na raskr{}e. Raskora~i noge, lepo se namesti, izvadi ,,{tapi}e,, i po~ne da udara. Za vrlo kratko vreme se okupi narod. Deca tr~e iz ulica je rim roditeqi ka`u: ,,Tr~i da vidi{ {ta bije dobo{,,

bije dobo{ preko sela i javqa {ta mu je nare|eno da oglasi : ,,Gra|anstvu radi znawa, ko ima oru`je ili od odela i obu}e ma {ta, da odmah donese i preda u op{tinu,,

Narod ko narod, pla{i se pretresa ili potkazivawa i odnosi i predaje.

Dani pod nema~kom okupacijom

Oskudica se ipak ose}a u hrani iako sejemo `ito, kukuruz, imamo gro`|e i vo}e, ba{tenske proizvode. Nije laka ni kupovina obu}e, ode}e, {e}era, zejtina, pa i plavog kamena za prskawe vinograda. Qudi su odlazili sa buri}ima u Bor, te uzimali bordovsku ~orbu iz rudnika. Oskudni borani, tajno su iznosili plavi kamen iz rudni~ke jame, pa i galicu, i prodavali. [pekulisalo se skoro svim {to se moglo dobaviti. Varo{ani koji nisu bili u radnom odnosu, da mogu otuda ne{to izneti i prodati, donosili su iz svojih stanova nakit, ode}u, obu}u ili posteqinu, odlazili u okolna sela i to mewali za hranu.

Deda Laza i baba Jela, mamini stric i strina, ~esto su dolazili nama u goste, da bi tu ne{to pojeli ili ne{to od hrane dobili, pa bi to nosili za Zaje~ar.

Iz istih razloga jednom je do{ao i te~a Bo`a Petkovi}, sudija, ali se moj otac s wim malo zamerio i ni{ta mu posle dati nije hteo.

Okupator je tako|e preko mesne vlasti uzimao deo hrane, po~ev od `ita, mesa, masti, pa nadaqe. Kod vr{alica su popisiva~i kontrolisali koliko je ko ovro `ita. Na osnovu toga se pravilo zadu`ewe koliko od te koli~ine treba dati. Zadu`ewe je bilo i ko koliko sviwa da utovi ili koliko da preda kilograma mesa.

Pojava partizana 1941 godine na celoj teritoriji Timo~ke Krajine bilo je samo 90 ~lanova KPJ. Najve}i deo ~lanova imao je od 18 do 25 godina starosti. Postoje}i SKOJ brojao je oko 300 ~lanova. Najve}i deo wihovih ~lanova imao je od 16 do18 godina.Odluku o podizawu ustanka u Timo~koj Krajini komunisti su doneli na sastanku u zaje~arskom nasequ Kotlujevac, 30.06.1941 godine. Sastankom je rukovodio Quba Ne{i} a bili su prisutni @ivan Vasiqevi}, Milenko Brkovi} Crni i drugi. (Vidi:,,Razvitak,,br.3-4, str.30-31.)

Odmah nakon kapitulacije, krenula je ja~a komunisti~ka propaganda. Te ovde se ~uje o nekakvim partizanima, te onde drugi glas sti`e. Jedan drugom prenosi : napali `andarmerijsku stanicu i razoru`ali `andare. Ubili nekog odanog Nemcima. Razoru`ali Nemce, nekog ubili Neke od tih napada izveli su zapravo pripadnici Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbini (JVuO) oslobodiv{i, makar i privremno, vi{e varo{i u Srbiji (to delimi~no priznaju ~ak i re`imski istori~ari iz doba SFRJ, s tom razlikom {to takve doga|aje uvek prikazuju kao ,,neke zajedni~ke partizansko-~etni~ke akcije na samom po~etku rata,,) Na http://www.pogledi.rs mogu}e je na}i i spisak gradova i datum wihovog oslobo|ewa zasnovanog na istra`ivawu publiciste Miloslava Samarxi}a : Лозница (31. август 1941) Богати" (1. септембар 1941) Крупа® (4. септембар 1941) Ба®а Кови ача (6. септембар 1941)5. Гор®и Милановац (29. септембар 1941) Чачак (1. октобар 1941 Страгари (4.октобар 1941)8. ЉубовиЌа (октобар 1941) ПриЌепо е (12. септембар 1943) ПрибоЌ (12. септембар 1943) Зворник (17. септембар 1943) Ба®а Кови ача (17. септембар 1943) БиЌело По е (септембар 1943) Рудо (18. септембар 1943) Брза Паланка (18. септембар 1943) ЉубовиЌа (30. септембар 1943) БаЌина Башта (30. септембар 1943) Нова Варош (октобар 1943) Вишеград (5. октобар 1943) ЧаЌетина (10.октобар 1943) Рогатица (14. октобар 1943) МаЌданпек (26. август 1944) Кучево (28. август 1944) Лесковац (31. август 1944) Власотинце (31. август 1944) Свр иг (2. септембар 1944) Кадина Лука (2. септембар 1944) Лазаревац (3. септембар 1944) Подлугови (10. септембар 1944) Бреза (11. септембар 1944) П ев а (септембар 1944) Ража® (октобар 1944) Варварин (октобар 1944) Крушевац (14.октобар 1944) A kao jedan od wihovih najve}ih doprinosa pobedi Saveznika bilo je i spa{avawe vi{e od 500 oborenih ameri~kih i britanskih pilota (Operacija ,,Halyard,,) zbog ~ega je predsednik Truman posthumno odlikovao generala Mihajlovi}a ordenom za zasluge (Legion of Merit) Vidi: The Great Escape (http://www.airspacemag.com/history-of-flight/The-Great-Escape.html?c=y&page=1) by Phil Scott; Air & Space Magazine, January 1, 2011 Tako|e:

Bronze Star Awarded to Unsung WWII Hero (http://www.cbsnews.com/video/watch/?id=6967314n) CBS NEWS, October 17, 2010 Kao i: Site of Operation Halyard (https://www.youtube.com/watch?v=oa0SnbB1kQ0) on YouTube

.

Nemci nisu `alili Srbe, streqali su taoce.

Ja sam bio utrnuo Uko~io od straha, sledio, taman sam po~eo da se dru`im sa Acom Pe{i}em Aleksandar \.\ergovi} (1923-1997) Jedan od prvih predratnih simpatizera komunista u selu, mladi skojevac itd. Imao velikog uticaja na Mili}a koga je vrlo lako obrlatio jo{ u detiwstvu. ^esto su se dru`ili i mnoge levi~arske ideje je Mili} od wega i preuzeo kao svoje jer mu je Aca jednostavno bio uzor. \ergovi} je hap{en tokom rata od policije, pa na ne~iju intervenciju (verovatno uz mito) upu}en na rad u Nema~ku umesto u logor, odakle je Mili}u slao i pisma. Nakon rata vanredno je zavr{io za u~iteqa i time se kasnije i bavio. Svoje pionire vodio kod Tita, dobijao i nagrade (vra`ogrna~ki pionirski odred je progla{en 1946 godine za najboqi u FNRJ) Osniva~ manifestacije ,,Vra`ogrna~ki to~ak,,koja traje i danas. i da preko wega doznajem ko sve u Vra`ogrncu sara|uje sa omladinskom organizacijom. To jo{ nisu bili pravi komunisti ali su nagiwali tome.

Pored na{e ku}e ~e{}e po~e da prolazi ~ezom Milutin Veqkovi} - Tine Veqkovi}u, partizanskom prvoborcu rodom iz Rgotine, je nakon rata ta neizmerna qubav prema Moskvi i do{la glave. Naime, nakon Titovog politi~kog zaokreta u odnosu na Staqina i SSSR, Veqkovi} se nije na vreme prilagodio i odjednom se na{ao na pogre{noj strani, pa je sa jo{ jednim ,,infobirovcem,, iz Rgotine prebegao u Bugarsku. Tokom nekog kasnijeg prelaska granice ubijen je u zasedi od strane jugoslovenske slu`be bezbednosti na pola puta izme|u Vra`ogrnca i Rgotine. Budu}i da nigde u literaturi nisam mogao da prona|em podatke o pomenutom partizanskom prvoborcu, razgovarao sam sa Zoranom Gajki}em, rodom iz Rgotine, koji `ivi u Vra`ogrncu a ~iji je otac bio taj drugi inforbirovac koji je prebegao u Bugarsku sa Veqkovi}em. Od wega sam doznao i o Veqkovi}evoj sudbini a koju ovde iznosim., koji be{e veliki simpatizer SSSR-a. Kad me vidi pita kako sam, pa odmah potom ,,sara|uje{ li sa omladinskom organizacijom,, Nekad dobaci i ,,jesi li ~uo za Sovjetski savez, za boq{evi~ku revoluciju, zna{ li {ta je to SKOJ,, Ne{to kasnije, po~eo je i kowa i ~eze da ostavqa kod nas, a on bi nekud odlazio, navodno i{ao na Timok da se kupa. Tako je izgleda odr`avao vezu sa nekim izvorcima zaposlenim u na{oj mlekari. A imao je i kurvu u Vra`ogrncu.

Partizani oja~a{e i po~e{e da se pojavquju i u okolini Vra`ogrnca. Najpre be{e jedna grupa, wih desetak, mahom iz Rgotine. ^u se da imaju i radio-stanicu svoju. Tad smo i za neka imena doznali, za Stanka Belog i druge. Partizani po~e{e da pale vr{alice, da spre~e okupatora da uzme `ito. Zao{trava se stawe.

Po~e{e neki qudi javno da staju na stranu Nemaca. Krenu{e optu`be protiv onih koji su ranije bili u opoziciji, ~ak i protiv Jereze Jugoslovenska radikalna zaojednica (JRZ) ,,Странка Ќе формирана од стране Ќугословенског премиЌера Милана СтоЌадинови"а 1935. године. єРЗ Ќе bила поде ена de facto на три дела: у СрbиЌи єРЗ су чинили ве"и део чланова Народне радикалне странке и ма®и делови єугословенске националне странке,, (Vidi: Wikipedia) itd. Optu`be da je taj i taj simpatizer komunista. Opasno je da ne zna{ {ta da govori{ i sa kim vi{e sme{ da govori{.

U na{e selo je odnekud, jo{ pre kapitulacije, do{ao izvesni Josip Gru{ac. Bavio se otkupom i preradom mleka. Kupio je u Vra`ogrncu i ku}u, i u wenom podrumu primao i prera|ivao mleko. Bio je to vrlo ve{t ~ovek. Na samom po~etku, dok nije privukao dovoqno radnika i ulaga~a, veoma }utqiv. U to vreme je krenuo i da se dru`i sa na{im lovcima, da ide sa wima u hajke. Na{i po~e{e da ga hvale kako je dobar lovac. Postoji i jedna anegdota o wemu. Jednom prilikom je sa Tonetom Mi{i}em i{ao u lov na zajce. Prethodno se dogovorio s jednim ~ovekom da mrtvog zajca nekim kanapom izdaleka cimne ba{ kad Tone nai|e. Kad se Tone pojavi, vide da ne{to mrda i opali iz pu{ke. Obradova se ulovu i polete da na|e zajca u `buwu a Gru{ac znaju}i da je zajac od ranije mrtav stade da hvali Toneta : ,,No, Tono, ti ulovi zeca, no Tono ti dobar lovac,, Tone podi`e zajca i kad vide da je svezan, udri ga u zemqu, okrete glavu na drugu stranu i ode. Gru{ac za wim i daqe : ,,No, Tono, ti ubila vezani zec. No Tono, ja ~estitam,, Tone ode ku}i psuju}i Gru{ca.

Gru{ac je bio nema~ki {pijun, nema~kog porekla Nejasno je {ta je Josip Gru{ac bio po nacionalnosti. Prema kwizi ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i}a bio je ,,Rus ili Litvanac,,: ,,Josip Gru{ac-Rus ili Litvanac imao je svoju mlekaru ,,Astro,, Bio je visok-korpulentan ~ovek. Delovao je malo uobra`eno, nosio je ko`ni kaput i vozio motor (DVK od 500 kubika sa prikolicom. Tako|e je posedovao i auto marke ,,Opel,,) {to je bila retkost za selo. Vrlo brzo se obogatio pa je kru`ila pri~a da je nema~ki {pijun ({to nije iskqu~eno)... 1944 godine je izbegao streqawe od strane partizana i nestao,, Me|utim, prema kwizi ,,Nema~ki ratni zlo~ini,, \or|a Lopi~i}a koja postoji i na internetu, u presudi krajskomandantu Zaje~ara majoru [ulce Langeu, Gru{ac je bio ,,volksdoj~er,, {to bi trebalo da upu}uje vi{e na wegovu nema~ku nacionalnost. To da je bio nema~ke nacionalnosti postoji i u podacima OZNE koje je 2010 godine preuzimala ,,Komisija 1944,,

(Vidi:http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/) ali drugi podaci zbuwuju. Tako recimo, tamo stoji da je Gru{ac ro|en u ,,Vra`ogrncu, Srbija,, (!) Ina~e, u tome zapisu postoji i da je Gru{ac kao ,, kолаборант - колаборант / агент,, streqan u Zaje~aru 1944 godine, potpuno u suprotnosti sa tvrdwom A.Ra{i}a da je streqawe ,,izbegao,,

. Imao je `enu Martu, sa kojim nije imao dece.

Kako se stawe zatezalo sve vi{e, po~e{e potkazivawa ko je za komuniste. @andarmerija uz pomo} Nemaca, pohapsi tada mnogo vra`ogrn~ana : Stojana Bogdanova, Stojana Gundera, Caneta Ta~i}a i jo{ neke od starijih simpatizera, a od mla|ih Acu Pe{i}a, Branka ^oli}a, Miku Cuki}a, Branka ]iri}a i druge. Ovi stariji su saslu{ani pa pu{teni, a od mla|ih, jedan broj je vrbovan a za druge su wihovi roditeqi izdejstvovali da odu u Nema~ku na rad, {to daqe od o~iju na{ih qudi koji su radili za Nemce.

Posle nekog vremena iz Nema~ke mi Acina pisma do|o{e.

Pi{e : Kako je kod vas, {ta se novo de{ava ?

Odgovaram - ko je `iv, ko je mrtav, gde je ko oti{o...

Sa paketom koji mu majka {aqe poslah i moju teglu meda za Nema~ku.

Jednog dana odoh u na{u op{tinu, kad tamo na zidu dve ve}e fotografije, jedna naspram druge. Na jednoj pi{e : ,,Ko ubije ili podka`e komunisti~kog vo|u Tita, dobi}e hiqadu zlatnih rajhsmarki,, Tako je pisalo i na drugoj slici sa imenom ~etni~kog vo|e Dra`e Mihajlovi}a U ovakvim {turim, pukim ,,konstatacijama,, bez ikakvih dodatnih obja{wewa, komentara, prosto ose}am da mom dedi ne odgovara to {to su obojica predstavqeni u istom svetlu. Wemu je moralo biti jasno {ta zna~i to {to okupator na isti na~in gleda i na Mihajlovi}a i na Tita..

Je{a Pavlovi} - [i}in i Stojan Sikoqan u Lecetovoj ku}i

A nekog dana, Lecetu Aleksandar Lece Baji}. Predsednik op{tine u Vra`ogrncu, i pre rata i tokom rata (za vreme okupacije bio je od pokreta Dra`e Mihajlovi}a odre|en za komandanta sela) Po politi~kom opredeqewu radikal. Mnogi ga opisuju kao veoma pametnog i po{tenog ~oveka koji ne samo da nije zloupotrbqavao svoj polo`aj ve} je umeo da pomogne i onima sa kojima se politi~ki nije slagao.Zbog toga je imao nesporno autoritet u selu. Za vreme okupacije, u~io je nema~ki jezik da bi mogao da brani selo od Nemaca.U tome je i uspeo. Na{ao je na~ina da okupatora ubedi da ne preduzima drasti~nije mere prema stanovni{tvu i nakon odre|enih incidenata. Susedno selo Rgotina nije imalo ~oveka takvih diplomatskih sposobnosti i mnogo ku}a je popaqeno za odmazdu. Rgotina je i ina~e va`ila za ,,partizansko selo,, zbog jednog broja me{tana koji su se prikqu~ili partizanima.Baji} je tokom zime 1943 godine, garantovao `ivot partizanu @iki Coki}u-Plamincu, rodom iz Vra`ogrnca, sa porodi~nim vezama i u Rgotini (odakle mu je bila `ena) Coki}, ina~e obave{tajac Krajinskog partizanskog odreda, predao se zbog te{kih promrzlina nogu (nije mogao da se kre}e) i boravio je u ku}i svojih roditeqa. Po{to se ba{ nije mnogo dr`ao ilegale, za wega je doznao ~etni~ki komandant poznat po nadimku Bo`a Lete}i. Bez Baji}evog znawa uhvatio je i odveo Coki}a sa svojom grupom i zaklao ga negde u okolini Boqevca.Rgotski partizani su odgovornost za to pripisali Aleksandru Baji}u.Nakon proterivawa Nemaca, nova vlast je Baji}a uhapsila, kao i brojne druge uzorne i ~estite doma}ine (ali ,,na pogre{noj strani,,) Mu~en je i poni`avan od komunista u }eliji. Jedan od mu~iteqa, rodom iz sela Leskovac, hvalio se kasnije kako je Baji}u nare|ivao da legne na le|a da bi mu potom skakao po stomaku. Aleksandar Lece Baji} je streqan u Zaje~aru 14.12.1944 godine, verovatno na Kraqevici.Wegova ku}a i celokupno imawe su konfiskovani (Vidi: ,,Vra`ogrnac kroz vekove,,A.Ra{i}) Na pomenutom strati{tu na Kraqevici je streqano na stotine qudi iz cele isto~ne Srbije od kojih su mnogi bili nevini, odnosno wihovna jedina ,,krivica,, je bila ta {to nisu bili na strani komunista. do|e pismo od krajskomande Zvani~no : Krajskomandatura br.857 (Zaje~ar) pot~iwena Feldkomandaturi br.809 (Ni{) (Vidi: ,,Zaje~arsko naseqe Kotlujevac,, Miodrag Veloji}) Komandant krajskomandature u Zaje~aru bio je major [ulce Langeman (Vidi: ,,Nema~ki ratni zlo~ini 1941-1945,, \or|e Lopi~i}) da se neki vra`ogrn~ani pohapse i predaju Nemcima. Da li se on nekome onda poverio o tome, ili {ta je ve} bilo, uglavnom vrlo brzo se za to pismo saznalo. Doznao je o tome i moj otac. Na ~iji predlog ne znam, ali dogovore se on i Lecetov ujak, Je{a Pavlovi}, da idu pravo kod Leceta i razgovaraju sa wim u vezi novonastale situacije.

Jednog jutra, spremi{e se i odo{e do Lecetove ku}e. Tamo zateko{e wegovu `enu Mileva Baji}.Wena sudbina je tako|e tragi~na. Prema Aleksandru Ra{i}u, Mileva koja se ,,vra}ala vozom iz Negotina, gde je bila u poseti sinu, navodno je si{la na `elezni~koj stanici u selu Mokrawu i negde u {umi iznad sela se - obesila,, Na drugom mestu u istoj kwizi (Vra`ogrnac kroz vekove) Ra{i} pak navodi da su je ,,trojica civila prinudno skinuli iz voza,, (Vidi:,,Vra`ogrnac kroz vekove,,A.Ra{i}) O~igledno je wena krivica bila samo u tome {to je `ena Aleksandra Baji}a.

, reko{e joj za{to su do{li a ona im kaza : ,,Lece spava, do|ite malo kasnije,,

Je{a i moj otac }e na to : ,,Ne, ne}emo da idemo, sa~eka}emo da ustane,,

,,Pa da skuvam onda kafu ?

,,Mo`e,,

Samo {to su Je{a i Stojan popili kafu, pojavi se Lece. Trqa o~i ote~ene od neprospavane no}i i pita : ,,A {ta ste do{li, kakav zort vas dotera kod mene ?,,

Po~e deda Je{a da obja{wava : ,,Pa zort Lece, ~uli smo da ti je stiglo neko pismo u kome tra`e da napravi{ spisak sumwivih lica, pa smo eto hteli o tome da porazgovaramo,,

Tad se javi i moj otac za re~ : ,,Lece, ti taj spisak mo`e{ lako da preda{ ali oni }e onda da pohapse u selu samo one koje uspeju da uhvate dok }e drugi izbe}i u {umu. I {ta }e onda biti ? Zapali}e{ selo, i tvoja ku}a i sin }e stradati, ne samo mi. Zato smo i do{li da ti ka`emo da to ne radi{. Ti dobro govori{ nema~ki pa ih ubedi da mi ovde nemamo opasnih qudi,,

[ta je Lece nakon tog razgovora radio, ne zna se, ali hap{ewa u tom razdobqu nije bilo.

Tih dana, susreo je i Aleksu Jeremi}a, deda Siminog ro|enog brata Deda Sima je otac Mili}eve majke Stanke., ina~e starog radikala. Imao je u wega poverewa, te ga zapita : ,,^i~a Aleksa, {ta da radim, nema~ka komanda mi tra`i spisak lica koja su komunisti ili wihovi simpatizeri. Da li da im predam takav spisak ili da to ne uradim ?,, Deda Aleksa mu na to odgovori : ,,To da nisi ~inio, napravi}e{ ve}u {tetu,,

Nemci sa Lecetom u na{oj ku}i

Pro{lo je od Je{inog i Stojanovog razgovora sa Lecetom neko vreme. Tek jednog dana, vidim kako se otac ne{to uzvrpoqio po ku}i, nare|uje mojoj majci da umesi poga~u i ne{to spremi od mesa. Ja nisam znao o ~emu se radi. Kad malo kasnije, pred na{u kapiju banu{e Lece i dva Nemca. Nemci ne{to promrmqa{e a Lece nam to {to su rekli prevede kao ,,dobar dan doma}ine,, Stojan pogleda Nemce malo usplahireno i odgovori ,,dobar dan,,

U|o{e mirno u dvori{te. Moj otac iznese sto a meni kaza da donesem stolice. Postavi sto u hladovinu, potom sede zajedno sa wima. Na sto do|e vru}a poga~a i med. Nemci odmah vru}om poga~om ma~u u onaj med, a drugo ne}e. Lece ih pita da li ho}e ,,{naps,,(rakiju) Odmahnu{e rukom. Nije bilo nikakvog razgovora sa Nemcima, samo su moj otac i Lece izmenili nekoliko uobi~ajenih psovki koje ina~e koriste u kafani tokom kartawa. Stojan se malo smiri nakon toga i popi{e i on i Lece po koju qutu. Tokom tog vremena, Nemci su se osvrtali i gledali {ta se de{ava u dvori{tu, ima li ~ega sumwivog. Posedeli su kra}e vreme pa oti{li.

Ni dan danas ne znam {ta su ti Nemci hteli, niti kakvi su to Nemci bili. Pretpostavqam da je Lecetovo uveravawe krajskomande kako su vra`ogrn~ani mirni qudi, pa mo`da i wegov poziv da neko od Nemaca do|e i sam se li~no uveri u ta~nost wegovih tvrdwi, bio razlog dolaska te ,,delegacije,,

Nakon rata mnogima je postalo jasno da je Lece svojim pona{awem odbranio vra`ogrn~ane Od strane nove komunisti~ke vlasti je to prikazano kao ,,kolaboracionizam,, A da nije svojim pregovarawem spasio selo, komunisti bi Baji}a sasvim sigurno oklevetali na druga~iji na~in - kako ga nije bilo briga da selo spasi od okupatora.. A pokazalo se i da je bio od koristi onaj razgovor koji su sa wim vodili Je{a i moj otac.

Napad na Gru{ca i ubistvo Milana Manojlovi}a

Partizani su prili~no oja~ali i osmelili se nakon {to je SSSR po~eo da vra}a svoje teritorije. U Rgotinu ~as do|u partizani, ubiju po nekog ~etni~kog ~oveka, ~as do|u ~etnici pa pobiju partizanske pristalice i saradnike. Tako je jednom prilikom, u ku}i nekih Jevti}a, pobijeno sve osim jedne babe i devoj~ice. One su ostale `ive jer su se zavukle pod krevet.

Kod nas u Vra`ogrnacu ~etnici isprva nisu dolazili, wihovo se prisustvo u ve}oj meri osetilo tek nakon proterivawa partizana Za razliku od Bosne gde su zbog vi{e razli~itih okolnosti imali pogodnije tle za svoje {irewe, partizana je u Srbiji tokom ve}eg dela rata bilo samo u tragovima ali je posleratna propaganda to prikazala sasvim druga~ije.Negde sam pro~itao i nema~ke zvani~ne podatke o wihovim izginulim vojnicima u Beogradu tokom okupacije. Suprotno poznatoj seriji ,,Otpisani,, koja u zvezde di`e skojevske akcije, u prestonici je od komunisti~kih ataka zaista nastradalo samo nekoliko nema~kih vojnika.U Timo~koj Krajini je partizana i wihovih simpatizera bilo jo{ i mawe nego u drugim delovima Srbije ({to se mo`e videti i po podacima iznetim u ,,Razvitku,,br.3-4, str.30-31 koji govore da je 1941 godine na celoj teritoriji Timo~ke Krajine bilo samo ,,90 ~lanova KPJ,,).

A jedna od ve}ih akcija sprovedenih od strane partizana u Vra`ogrncu bila je napad na Josipa Gru{ca ,,14.03.1943 godine, oko 20 ~asova i 30 minuta, jedna grupa komunista u ja~ini od 50-60 qudi pod komandom profesora Kosti}a upala je u mlekaru i uzela 2, 085,00 dinara, radio - aparat, {poret, pisa}u ma{inu, dva foto-aparata, celokupnu garderobu i namirnice. Uhvatili su i Gru{ca, vezali, ali je iskoristio mladost partizana i pobegao,,(Vidi: ,,Na novim ogwi{tima,, Aleksandra Bona~i / Miodrag Markovi} str.121).

Jedne no}i partizani po|u iz ku}e Dra`e Jakovqevi}a, ina~e ~etni~kog ~oveka rodom iz Velikog Izvora Nejasno. Da li je Mili} hteo da ka`e da je taj ,,~etni~ki ~ovek,, u stvari radio za partizane jo{ od ranije pa se samo prikazivao kao ,,~etnik,, ili je ovo o~igledan primer nekakve ~etni~ko-partizanske saradwe ?

. U toj ku}i su ve} vi{e dana boravili. Sa sobom su poveli, da im ~uva stra`u, jednog izbeglicu iz okoline Srebrenice. Taj izbeglica, Mihajlo Goli}, be{e od usta{a proteran sa celom familijom. U toj partizanskoj grupi bio je i Milutin Veqkovi} zvani Andra. On je poveo i Milana Jeremi}a - Tejku, koga je znao jo{ iz vojni~kih dana, da im poka`e najboqi prilaz ka Gru{cu i wegovom blagajniku Milanu Manojlovi}u.

Uhvatili su blagajnika Manojlovi}a i preko brda Jama do{li do ku}e Josipa Gru{ca. Nakon {to su okru`ili ku}u, uspeli su i samog Gru{ca da na|u i sve`u. Plan im be{e da ga odvedu u podrum ku}e i tamo ubiju. Me|utim, Gru{ac, iako vezan, iskoristi neopreznost ~uvara, otrgne se i sjuri iz svog dvori{ta pravo u sokak, a odatle u avliju Milana Mr{i}a. Daqe mu ne be{e te{ko da se dokopa i `andarmerijske stanice.

Partizani ubiju Milana Manojlovi}a ,,Prilikom demolirawa Timo~ke mlekarske zadruge ubijen je Milan Manojlovi}, navodno kao upravnik mlekare, jer su Nemci preuzimali mle~ne proizvode,, (Vidi: ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i})Ina~e, veoma je zanimqiva istorija same mlekare i pre i posle rata. Osnovana je 1933 godine kao ,,Timo~ka mlekarska zadruga,, parama samih Vra`ogrn~ana (sama moderno projektovana zgrada je ko{tala onda{wih 300.000 dinara ! ) Imala je vo}wak od 6-7 hektara, kao i park sa vodoskokom. U ovu zadrugu su bili u~laweni i seqaci iz Rgotine, Trnavca, Koprivnice, Velikog Vidia itd. (Vidi: ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i})Raspolagala je, za ono vreme, modernom opremom i ma{inama. U su{tini, bila je to prava mala fabrika koja je proizvodila jogurt, pasterizovano mleko itd. U krugu mlekare bile su {tale sa uvezenim priplodnim bikovima i kowima. Bilo je i sviwa nove jok{irske rase. Ova moderna i napredna zadruga je uticala na razvoj sto~arstva ne samo u Vra`ogrncu ve} u ~itavoj Isto~noj Srbiji. Nakon rata, bez ikakvog dogovora sa me{tanima sela Vra`ogrnca, komunisti~ka vlast je demontirala celokupnu opremu mlekare i odnela je u Zaje~ar. Od te bukvalno pokradene opreme, nastala je zaje~arska fabrika ,,IMPAZ,, danas u vlasni{tvu jedne engleske kompanije. u Gru{~evom podrumu, uzmu dosta {e}era, putera, ne{to para i pobegnu.

Gru{ac vrlo brzo izvesti Nemce o napadu. Nakon toga nema~ka komanda naredi da selo Vra`ogrnac mora da nov~ano obe{teti Gru{ca U kwizi \or|a Lopi~i}a ,,Nema~ki ratni zlo~ini 1941-1945,, na{ao sam presudu Vojnog suda III armije majoru [ulce Langeman Ernst Ludvigu (Ernst Ludwig Schulze Langemann) krajskomandatu u Zaje~aru. Citiram: ,,sud.br.27/47.od 9.marta 1947.godine: osu|en na kaznu smrti streqawem; kazna je po `albama u drugom stepenu potvr|ena re{ewem Vrhovnog suda Jugoslovenske armije II sud.br.118/47.od 24.marta 1947.godine ,, Pored drugih zlo~ina koji su mu stavqeni na teret (,,hap{ewa, streqawa, ve{awa, spaqivawa pojedinih ku}a i ~itavih sela, u konc.logore, prisilne radove, prekomernu rekviziciju `ivotnih namirnica, uni{tewe prirodnih bogatstava zemqe,, itd) navedene su i kaznene mere koje je sproveo u selu Vra`ogrncu: ,,...po~etkom 1943 godine op{tinu u Vra`ogrncu primorao je na pla}awe 1.200.000 dinara Volksdoj~eru Gru{cu kao naknadu za postrojewa mlekare, koja su mu u borbi uni{tena,, Ova ogromna svota je ispla}ena Josipu Gru{cu tako {to je op{tina morala da rasproda jedan veliki deo zemqe.. Op{tina, ~iji je ~elni ~ovek bio Lece, morala je da se sna|e i obezbedi ogromnu svotu novca te Gru{ca podmiri. Prodat je deo utrine od nikoli~evskog puta do mesta zvanog Velika poqana i taj novac je Gru{cu i predat. Nekoliko me{tana je nakon te partizanske akcije i uhap{eno.

Prinudni rad u Boru ,,Nedi}eva vlada je od svog formirawa krajem avgusta 1941. Poku{avala da ubedi Srbe u korist od nema~ke okupacije, odnosno u korist od rada za okupacione snage. Putem osnivawa organizacija prema korporativnom modelu, kao {to su Srpsko udru`ewe rada, Otvorena berza rada i Radni~ka komora, Vlada je propagirala `eqeno poboq{awe dru{tvenog polo`aja radnih snaga, ali je pre svega, praktikovala wihovu ideolo{ku indoktrinaciju i mobilizaciju za potrebe nema~ke ratne privrede. Me|utim, stvarni polo`aj radnika su, naposletku, uslovili uvo|ewe radne obaveze i ograni~ewe radne slobode krajem 1941. (14.decembra) i uvo|ewe Nacionalne radne slu`be za ponovnu izgradwu Srbije (16.decembra) Radna obaveza je va`ila za sve osobe izme|u 17 i 45 godina, pod pretwom najmawe dvogodi{we zatvorske kazne za nepo{tovawe ove obaveze. Regrutacija radnika je bila u nadle`nosti oganiacije Tot...Deo propagande je bilo i najavqeno trajawe obaveznog rada od ~etiri meseca, {to se u praksi redovno prekora~ivalo... U martu 1942. Godine odlu~eno je da se izvr{i regrutacija radne snage prema godi{tima...,,,,(Vidi: ,,Rad i pre`ivqavawe u Srbiji: Borski rudnik bakra u Drugom svetskom ratu,, Sabine Rutar (specijalno izdawe ~asopisa Bele`nica, br.3) ,,У источноЌ СрбиЌи, на простору од Костолца до Бора и Прахова, током Другог светског рата Немачки РаЌх Ќе организовао Ќедно од наЌве"их европских градилишта. Од посебног значаЌа био Ќе рудник бакра и флотациЌа у Бору, одакле се 1943. године намиривало 50% немачких потреба за овим металом. У том смислу од новембра 1941. на овом простору било Ќе организовано укупно 33 логора, и то: радних логора, логора за обвезнике Националне службе рада, као и каж®еничких логора (Страфлагер - организовани у лето 1942. године) Током 1942. године у самом Бору изграђен Ќе читав систем концентрационих радних логора, коЌих Ќе на овом подручЌу било око 20. Тако Ќе Бор постао Ќедан од наЌве"их међународних радних логора на Балканском полуострву коЌе су фашисти покорили токоm Другог светског рата...међу логорашима биле su и ма®е групе Француза, Холанђана, По ака, Чеха, и неколико хи ада грчких антифашиста...Фебруара 1943. Тре"и РаЌх Ќе затражио од Мађарске да се у Борски рудник упути 10.000 єевреЌа за копа®е руде. На оваЌ захтев, Мађарска Ќе у периоду од 11. Ќула до 30. октобра упутила четри железничка транспорта са лицима, коЌа су на ®еноЌ териториЌи била осуђена на присилан рад. У четвртом транспорту, распоређеном у 4 чете било Ќе и 6.200 єевреЌа из Мађарске, Чехословачке и РумуниЌе, али и єевреЌа из Бачке...pосле капитулациЌе ИталиЌе и 5.000-6.000 италиЌанских воЌника приведено Ќе у радне логоре лоциране на простору Борског рудника. У документу коЌи Ќе обЌав ен у к®изи Александра ВоЌинови"а ,,НДХ у Београду,, наведено Ќе да су и Хрвати из Баната коЌи се нису приЌавили у немачку воЌску били хапшени и слати на принудни рад у борски рудник...Радни логор обезбеђивала Ќе мађарска стража, а командат логора до краЌа 1943. био Ќе потпуковник Андраш Балог, коЌи Ќе по налогу Намаца, сме®ен "због благог поступа®а према логорашима". Заменио га Ќе пуковник Еде Мара®и, (Марани), коЌи Ќе применио наЌзверскиЌе методе муче®а логораша, и увео посебан логорски суд коЌи Ќе изрицао смртне казне за наЌма®и прекршаЌ "логорске дисциплине" . Нарочито су зверски мучени они логораши, коЌи би били ухва"ени приликом покушаЌа бекства...Према извештаЌу Неди"еве комисиЌе  уди ангажовани на наЌтежим пословима били су упола голи, боси, оскудно обучени, смештени у баракама без прозора и врата. Људи су тамо представ али само броЌке, а не имена и личности и ®ихово Ќе било да даЌу послед®у кап снаге. На стотине єевреЌа излагани су стравичним тортурама...Како су се септембра 1944. Бору приближиле партизанске Ќединице, управа логора приступила Ќе хитноЌ евакуациЌи ЌевреЌских логораша. Они су били поде ени у две групе. Прва група, коЌа Ќе броЌала око 3.600 єевреЌа кренула Ќе пешице 17. септембра 1944. преко Петровца на Млави, Мале крсн, до Београда и да е преко Панчева и Титела до Црвенке, Након овог пута, и успутних стре а®а у БаЌу Ќе стигло 1.300 логораша, коЌи су потом превезени у логоре у НемачкоЌ (,,Vidi: Wikipedia)

Okupator se trudio da {to vi{e izvadi zlata i bakra u Boru nakon {to ga je oteo od Francuza koji su pored kraqa Aleksandra i \or|a Vajferta bili wegovi vlasnici. Nemci su tako|e odvo|ewem qudi na rad u Bor spre~avali wihov mogu}i beg u partizane. Tako je moj otac oteran po~etkom 1942 godine u rudnik. Radio je u pogonu elektrolize. Taman {to je zavr{io svoju obavezu, u novembru 1943 godine, pozvali su mene i jo{ tridesetak mladi}a. Negde prvog decembra, odveo nas je u Bor Lecetov pisar u op{tini Vidoje Baji} Budu}i da mu {kola nije i{la najboqe, otac ga je ,,dao za pisare,, odnosno osposobqen je za administrativne poslove u op{tini gde je kasnije i zaposlen. Tokom rata, jedna grupa ~etnika Dra`e Mihajlovi}a (JVuO) do{la je u selo sa zadatkom da likvidira izvesnog Stanka Bugarendi}a jer je navodno sara|ivao sa Nemcima (ovde bi ~ovek trebao da se zapita - a za{to bi ~etnici ubijali saradnike okupatora ako su i sami bili, kao {to to tvrde komunisti, saradnici okupatora ?) Poveli su pisara op{tine Vidoja Baji}a da im poka`e ku}u u kojoj pomenuti `ivi. Baji} nije znao dobro taj kraj, pokazao je pogre{nu ku}u. ^etnici su ubili dva ~lana porodice Leti}, mu`a i `enu. Leti}i su bili izbeglice iz Slavonije. Nakon rata Baji} se zaposlio u Boru, verovatno kao blagajnik. Proneverio je novac, bio uhap{en i osu|en na trinaest godina robije. (Vidi: ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i}).

Baji} je nas mladi}e predao borskoj upravi i videlo se da ga nimalo nije zanimalo {ta }emo mi nadaqe tamo da radimo. Mene su odredili za rad u Gropu. Gropa je ogromna rupa nastala na mestu gde se nekada nalazilo brdo zvano Tilva mare. Ja sam to brdo kao mali gledao iz volovskih kola kada sam sa roditeqima i{ao prema Boru -u to vreme smo tamo ~esto odlazili zbog pijace.

Na posao sam raspore|en sa dvojicom radnika rodom iz Velikog izvora. Oni su radili sa bu{ilicom a ja sam prenosio burgije od radionice gde se o{tre i ispravqaju do wihove pozicije.

Mene tada ne{to teralo, neki |avo, da pomalo sabotiram - neke burgije sam tokom preno{ewa namerno krivio ili ~ak lomio ,,Као пасивни отпор може се протумачити поЌава да се ради таман толико колико Ќе "за окупатора нужно", при чему то не мора, Ќош увек, да буде политички мотивисан, против немачког окупатора усмерен, или антифашистички став. Овде би могло, Ќедноставно, да буде речи о Ќедном архаичном се ачком, "господар-слуга" менталитету, Ќер се се ак одваЌкада на оваЌ начин суочава са своЌом фактичком обесправ енош",, (Vidi: ,,Rad i pre`ivqavawe u Srbiji: Borski rudnik bakra u Drugom svetskom ratu,, Sabine Rutar (specijalno izdawe ~asopisa Bele`nica, br.3).

Tu u burgijari, radio je i neki Toza An|eli}, biv{i nedi}evac, kome je {urak bio pisar Milana Nedi}a. Kada je digao ruke od Nedi}a i wegovih, neko vreme je bio finans u Trnavcu, na bugarskoj granici. Kako mu se to nije mnogo dopalo, potra`io je posao u Boru. Primili ga i postavili za poslovo|u burgijare.

Sa wim je radio i izvesni Dragoqub Mijatovi}. Wih dvojica su ~esto razgovarali samnom, pitali me kakvo je trenutno stawe u mome selu i sli~no. Uskoro smo se i dobro sprijateqili.

U Gropu sam radio nekih 10 - 15 dana. Odatle su mene i {uraka Ra{u potom premestili u jamu. Mene u Peti stari, a i Ra{a je bio tu negde u blizini. U Petom starom curi voda od plavog kamena na sve strane. Pored koloseka za rizme be{e dubok kanal za oticawe te plave vode, a odatle se ona pumpama izbacivala na povr{inu i u vodotok.

Poslovo|a je bio neki Slovenac Martin Plevnik. On me rasporedi da jednom radniku dovozim rizme za puwewe. Potom bih to odvozio do mesta odakle ih je preuzimala kowska vu~a i terala do {ahte i daqe u topionicu.

Jednog dana, a to je bilo 15 ili 16 decembra 1943, doterao sam rizmu i pribli`io je okretnici ka {utu. Sagnuo se da rizmu okrenem i gurnem ka {utu, nesvestan da na nivou iznad mene jedan rudar upravo istovaruje rudu. Deo rude presko~i ustavu i ve}i komad lupi me u potiqak. Pao sam i nisam vi{e znao za sebe. Tu kraj mene je bio dubok kanal pun one plave vode. Da sam pao samo malo daqe, onako onesve{}en, udavio bih se i niko to ne bi ni primetio. Onaj {to je istovarivao rudu, nakon nekog vremena si{ao je na moj nivo da vidi {ta je sa rizmom, za{to se ne pojavquje. Na{ao me je na zemqi, podigao i preneo u rudni~ku ambulantu, do same {ahte. Tu su mi za{ili i previli glavu a da ja i daqe nisam znao {ta se oko mene doga|a. Na {ahtu me utovario jedan stari Rus - izbeglica jo{ iz vremena revolucije. Tek gore, do{ao sam kona~no svesti. Rus me tako|e odveo u bolnicu. Tamo me primio bolni~ar, Adam Nikodijevi}. Odveo me u sobu gde }u da le`im. U toj sobi be{e jo{ troje povre|enih.

Jedan od te trojice, rodom iz Prokupca, bio je ranije u Nedi}evoj vojsci. Tamo mu se ili nije dopalo ili je napravio nekakvu {tetu, uglavnom upu}en je po kazni na rad u borsku jamu. Pri~ao nam je kako je ubrzo po dolasku uzeo jedan ove}i kamen i sam sebi otkinuo palac na nozi.

Kod mene, drugog dana nakon zadobijene povrede koja je izazvala pored gubitka svesti i potres mozga, javi se poreme}aj `ivaca i uzrujanost Mili} je i dugo nakon rata imao taj ,,poreme}aj `ivaca,, odnosno razne strahove od kojih se le~io prepisanim medikamentima. Baba mi je pri~ala da je mnogo puta rekao ,,kako }e da umre ako jo{ jednom vidi Nemcu o~i ispod {lema,,. Spavali smo na nekim daskama (pokriveni samo jednim }ebetom iako be{e decembar ,,СмештаЌ Ќе био изложен промаЌи и лоше изолован, лежаЌе су чиниле три уске дрвене даске, понекад постав ене сламом или папиром. Четири радника су делила Ќедан лежаЌ и Ќедан танак покривач, али ве"ина ®их се покривала своЌим мантилима, или се уопште нису покривали. Ваши и гамад Ќе, према извештаЌу Ќедног сведока, "било могу"е заграбити руком,, (Vidi: ,,Rad i pre`ivqavawe u Srbiji: Borski rudnik bakra u Drugom svetskom ratu,, Sabine Rutar (specijalno izdawe ~asopisa Bele`nica, br.3)) kad se ja naglo trgnem iz sna potpuno ube|en da dolaze ameri~ki avioni da bombarduju Bor i sve nas pobiju Najpoznatija operacija ameri~kih lete}ih tvr|ava koja se jednim delom odigrala i na nebu Isto~ne Srbije je svakako operacija bombardovawa rafinerija u Ploe{tiju, Rumunija. U okolini Bora je bilo i sru{enih ameri~kih aviona kao i spa{enih pilota od strane JVuO (Vidi: The Great Escape (http://www.airspacemag.com/history-of-flight/The-Great-Escape.html?c=y&page=1) by Phil Scott; Air & Space Magazine, January 1, 2011) Postoji fotografija grupe Dra`inih boraca sa te{kim mitraqezom Brovning (.30 in Browning M2) snimqena negde u okolini Krivog vira (Vidi: Wikipedia, Timo~ki korpus JKVuO) Mitraqez je izvu~en iz olupine sru{ene lete}e tvr|ave.,,Во а за пружа®ем отпора, али истовремено и фактичка неспремност, долазе до изражаЌа када информативна служба Ќугословенске владе у егзилу, у октобру 1942. прослеђуЌе вест да би 18.000 радника у Бору желело бомбардова®е рудника од стране савезника, како би могли да обуставе рад и побегну у шумe,, (Vidi: ,,Rad i pre`ivqavawe u Srbiji: Borski rudnik bakra u Drugom svetskom ratu,, Sabine Rutar (specijalno izdawe ~asopisa Bele`nica, br.3). Zgrabim ono }ebe i viknem ,,be`te, sad }e avioni da puste bombe,, pa jurnem na vrata. Be`ao sam u panici i samo me ograda zaustavila da ne sko~im sa sprata i razbijem se. Drugi pacijenti dotr~e u nameri da me smire i obuzdaju. Kad su me malo povratili, svi su se smejali i meni i mom postupku.

Le~io me lekar Rus, tako|e izbeglica, neki Bedanov. @ivci su se malo zale~ili, povremeno me doktor pu{tao i ku}i da odem, na bolovawe ,,Postoje pojedina~ne napomene iz 1943. o povratku rudara ku}i delimi~no zato {to im je rad okon~an, delimi~no zato {to im je izdat lekarski nalaz o nesposobnosti za rad. Izgleda dakle, da je postojao jedan formalni nivo radnog prava, koji se na ovaj ili o na~in primewivao, nezvisno od bilo ~ije samovoqe,, (Vidi: ,,Rad i pre`ivqavawe u Srbiji: Borski rudnik bakra u Drugom svetskom ratu,, Sabine Rutar (specijalno izdawe ~asopisa Bele`nica, br.3. Tamo bih proveo po nekoliko dana a onda opet nazad, u Bor. Doktoru Bedanovu sam od ku}e ~esto donosio slatko vino koje je on voleo da pije. Imao je jednu }erku koja je bila i hroma i psihi~ki poreme}ena.

Ba{ kad je hteo da mi zakqu~i bolovawe, dobijem - difteriju. Prebace me iz te zgrade u kojoj sam bio u nekakvu baraku. Tamo su uslovi bili takvi da nije bilo ni vatre da se zgreje{. Imali smo slamarice ali su one bile napuwene pored stolarskih {u{ki i nekakvim komadima drveta skinutim ko zna od ~ega, pa je spavawe na tome bilo pravo mu~ewe. Meni je bilo posebno nezgodno jer sam primao injekcije (serum protiv difterije) u butinu, pa kad se nezgodno okrenem i neki me komad iz one slamarice pogodi u ranu od {prica, rovnem ko vo. Grlo mi be{e belo kao sneg. Na nesre}u, mojim ranijim odlascima ja sam nehotice zarazio i sina pa je on kao mali zavr{io sa materom u zaje~arskoj bolnici. Tamo su proveli dosta vremena.

Iz jedne nezgode u drugu. Nekako se ja oporavim od difterije i doktor htede ponovo da zakqu~i bolovawe i vrati me na posao kad me zadesi - {arlah. Eto mene u istoj bolnici iz koje sam se spremao da iza|em. Od samog po~etka, od moje povrede, pa tokom difterije i {arlaha, le~io me je isti jedan lekar, doktor Bedanov, a i bolni~ar koji mi je davao injekcije i lekove be{e isti - Adam Nikodijevi}. Tako je ispalo da smo se ja i Adam dobro sprijateqili. Za wega sam kasnije ~uo da je oti{ao u partizane i da je tamo, na moju `alost, on i poginuo.

Posle zakqu~ewa bolovawa, vrate me na posao,,У главном логору дан Ќе почи®ао у пет сати, у пола шест Ќе почи®ала прозивка и додела алата. И обавезне раднике, коЌе су запош авали српски бирои рада, приликом одласка на рад надгледали су наоружани стражари организациЌе Тот. Радно време Ќе било од шест сати уЌутру до шест сати увече, са паузом од Ќедног сата у подне. Узима®е подневног оброка било Ќе пра"ено разним шиканира®ем, било да Ќе вршено под ведрим небом, при свакаквом времену, било да Ќе до места где се делио оброк требало марширати пешке двадесет минута. Неде ом Ќе рад траЌао пет сати,, (Vidi: ,,Rad i pre`ivqavawe u Srbiji: Borski rudnik bakra u Drugom svetskom ratu,, Sabine Rutar (specijalno izdawe ~asopisa Bele`nica, br.3)

ali sada budem odre|en za rad u drvari. Spremali smo raznu drvnu gra|u i spu{tali je u jamu. Jednog dana do|e neki vagon pun cementa na vrh prilaza {ahti. Taj vagon smo trebali da istovarimo ja i jedan Vla iz okoline Bora. Kako je to bilo mnogo za rad, ja se re{im da vagon pustim da sam ode nizbrdo do stanice Nejasno.Mili} navodi kako je vagon ,,pustio da sam ode nizbrdo do stanice,, a kao razlog navodi to {to je bilo mnogo posla oko istovara cementa. Imao je 22 godine, {to ba{ nije sasvim zrelo doba, no svakako je morao da zna {ta mo`e da o~ekuje ako ukloni prepreku na putu te{ko natovarenog vagona.Mnogo puta sam tokom detiwstva slu{ao iz wegovih usta pri~u o tom doga|aju i uvek je to nastojao da prika`e kao neku svesnu i namernu sabota`u na ra~un okupatoratora.Wegov tekstualni opis tog de{avawa pak ne ostavqa utisak o ne~em promi{qenom, odnosno o nekakvoj planiranoj diverziji. Meni to vi{e deluje kao potpuno nepromi{qeni, impulsivni hir, bez razmi{qawa o ,,onom posle,, Drugim re~ima, nije ,,ukqu~io mozak,, a uzrok za to je mogao biti veliki stres kojem je bio izlo`en. Ne{to sli~no desilo se i meni u ratu ali sa automatskom pu{kom (M70AB2) kada sam nehotice izbu{io plafon jedne hrvatske ku}e.Zbog stresa (konkretno, doga|aja koji se zbio tokom no}ne stra`e) bio sam u toj meri rasejan da sam tokom ~i{}ewa zastavinog kala{nikova zaboravio da skinem okvir sa municijom {to se zavr{ilo neplaniranm opaqewem.. To~kovi behu zako~eni komadom drveta. Ja tu zapreku odgurnem u stranu i vagon polako po|e nadole - traka, traka, traka... Od skretnice uhvati pravac za topionicu, ali kako je postojala na jednom delu puta i krivina, onako u brzini izleti iz {ina i razbije se a teret poispada. Vla odmah pobegne kroz `icu a ja ne znaju}i {ta da radim i gdi da be`im ostanem tu gde sam. Smesta se stvori nema~ka policija a sa wom i moj poslovo|a Dobrosav Jani}ijevi}. Nemci su hteli da me teraju odmah u komandu, da odgovaram za to {to se desilo, ali me Dobrosav branio i odbranio govore}i kako vagon nije bio dovoqno osiguran, odnosno uko~en, te je sam po{ao od {ahta. To me spaslo, ina~e bi Nemci samnom postupili kao sa saboterom.

Dok smo bili na prinudnom radu u Boru, ja i {urak Ra{a smo bili sme{teni kod tetka Lene i Drageta Smiqkovi}a, vlasnika kroja~ke radwe. Budu}i da je wihova porodica bila peto~lana, da su imali i dosta radnika, pa je ~ak bilo i nekih izbeglica primqenih, za mene i Ra{u je dosta slab sme{taj ostao. Spavali smo u nekoj razvaqenoj ku}ici nalik na koko{iwac. Na takve uslove stanovawa nadovezali se i te{ki uslovi rada u jami - kad do|emo s posla, noge nam mokre do listova. Ja sam znao kakve to posledice mo`e da nosi pa sam iako lipsao od umora terao sebe da skinem ~arape i dobro osu{im noge. Govorio sam i Ra{i da to isto ~ini ali je on imao neku svoju filozofiju. Mrzelo ga da skine ~arape ve} bi tako odlazio i u krevet a meni govorio : ,,Ti si zete metiqav pa mora{ da se prebuva{ a ja sam zdrav i ne marim,, Po{to je du`e vreme tako terao, zdravqe se uru{ilo. Kad je isteklo vreme na{eg prinudnog rada u Boru, vra}ali smo se ku}i kamionom sede}i pozadi u prikolici. Ra{a tu dodatno ozebe, to se onda iskomplikuje i pre|e u hroni~no stawe, te je na kraju od toga i umro.

Mama i Zagorka kod Suve reke srele partizane

Dok sam jo{ bio u Boru, mama i Zagorka su dolazile, meni donele preobuku i produ`ile do pijace da ne{to ako mogu prodadu. Vra}ale su se uskim kolosekom preko Suve reke jer u to vreme jo{ ne be{e normalnog koloseka kao danas Prva `eleznica u Vra`ogrncu, pa i u ~itavom kraju, bila je ,,belgijska pruga,, Belgijsko industrijsko dru{tvo je nakon dobijawa rudarske povlastice 1885 godine od Kraqevine Srbije, izgradilo prugu uzanog koloseka (76cm) 1886 godine. Po~etak pruge je bio kod Vr{ke ~uke - rudnika kamenog ugqa, do Radujevca na Dunavu, u du`ini od 90km. Belgijanci su ovom prugom izvozili kameni ugaq. iako ova pruga nije nije bila namewena za javni saobra}aj, prevozila je i putnike i robu.Postojala je i pruga Zaje~ar-Para}in koja je zavr{ena1912 godine ali nije prolazila kroz Vra`ogrnac. Naredne godine je samo produ`ena do Vra`ogrnca. Bila je tako|e uskog koloseka. Bugari su tokom Prvog svetskog rata odneli celu belgijsku prugu u svoju zemqu a Nemci su je 1916 godine obnovili od Vr{ke ^uke do Vra`ogrnca. Tu se vr{io pretovar na normalni kolosek do Mokrawa a odatle ponovni pretovar za vo`wu do Radujevca na Dunavu. Pruga normalnog koloseka Ni{-Zaje~ar-Prahovo napravqena je1922 godine u du`ini od 184,7 km. Te iste godine u Vra`ogrncu je izgra|ena i `elezni~ka stanica. Godine 1972, kona~no je zavr{ena pruga normalnog koloseka Vra`ogrnac-Bor-Majdanpek-Beograd. Gradwa je po~ela jo{ 1949 godine. (Vidi: ,,Vra`ogrnac kroz vekove,, A.Ra{i}). Kad je voz stao kod Suve reke, si{le su sa nekim qudima iz Rgotine i produ`ile pe{ke. Ti rgo}ani su znali da u blizini ima partizana i `urili su da {to pre odu s tog mesta. Partizani su mahom bili rodom iz istog sela Me{tani Vra`ogrnca i danas kada govore o akcijama partizana tokom rata neretko ka`u ,,rgo}ani napali,,( tog i tog) To u stvari pokazuje koliko je susedno selo Rgotina bilo ,,zadojenije,, skojevskom ideologijom nego sam Vra`ogrnac.Rgotina je uop{te va`ila za ,,partizansko selo,, iako je tamo bilo i pripadnika ~etni~kog pokreta (selo Rgotina je za vreme rata bilo poznato kao ,,Mala Moskva,,) kao i oni, behu to wihove kom{ije i ro|aci, ali naoru`an ~ovek je naoru`an ~ovek, nije igra. Mama i Zagorka su i{le polako i kad su iza{le na brdo kod Bodinog brani{ta, videle su da tamo stoji neki ~ovek. Nastavile su daqe, kad taj grmne ,,Stoj ! ,, One se zaustave. ,,Ko ste vi ?,, - pita neznanac. Tek tad primete da ima i pu{ku. Krenu da obja{wavaju da su vra`ogrn~`anke, da putuju iz Bora, ka`u ko im je tamo na prinudnom radu i da su odnele preobuku. Dok su se tako pravdale, ~ovek ih prepozna i ka`e im ,,pri|ite, pri|ite slobodno,, Kad su do{le bli`e, prepoznaju i one wega - to be{e Tine Veqkovi} Milutin Veqkovi} - Tine, o kome smo ve} napomenuli da je kao zagri`eni komunist i sovjetofil uporno ,,obra|ivao,, Mili}a i druge mladi}e da pristupe pokretu. Nakon rata likvidiran u zasedi slu`be bezbednosti kao infobirovac.

. Porazgovaraju malo s wim, on priupita i za mene, kakvo je moje stawe. Poru~i : ,,Pozdravite Tiketa i ka`ite mu da Rusija nikada nije izgubila rat, pa ne}e ni sad,, Dade i neke savete u vezi sela : ,,@ito sami mlatite, ne idite na vr{alice da ne bi odlazilo okupatoru. Radite slobodno i ne pla{ite se,, Mama i Zagorka se onda s wim pozdrave pa nastave daqe. Al nije pro{lo dugo, a malo daqe u jednom duwaku spaze i Tinine drugove. Polegali a pu{~ane cevke vire iz trave. Dok su do{le do Vra`ogrnca ve} mrak pao a ograni~ewe kretawa no}u (policijski ~as) be{e na snazi. Jedva nekako stignu ku}i i ispri~aju sve {to su do`ivele.

Partizansko skrivali{te kod Suve reke

Nalazilo se blizu pruge, na imawu bra}e Mandi}a. Jedan od bra}e je sara|ivao sa partizanima i dozvolio je da se tu iskopa zemunica. Partizani su u toj zemunici boravili ~esto zimi. Mandi} je odlazio jednim kowi}em do Milo{a Rankovog i preuzimao ono {to se tokom vremena kod wega nakupilo - `ito, kukuruz, pasuq i drugo, te to nosio borcima. I ja sam davao na predlog Ace Pe{i}a kukuruz, brali smo i nosili kod Milo{a.

Blizu te zemunice su partizani sa~ekivali Nemce i razoru`avali ih, tako|e i `andare, Nedi}evce i druge. Kod Suve reke je Bor~e Markovi} rodom iz Rgotine, pucao na Qubu Jovanovi}a Potpukovnik Qubomir Jovanovi} (u narodu poznat po nadimku -Patak) u po~etku rata je bio lojalan JVuO a ksnije je, prema nekim svedo~ewima, sara|ivao sa Nemcima. ,,Пуковник Михаилови", према се"а®има Р. Петрови"а, обратио се на РавноЌ Гори потпуковнику Љуби єованови"у и ®ему: "Наша ситуациЌа Ќе врло тешка у овом моменту. Немамо наоружа®е и мунициЌу. Набавке су врло тешке. Пошто имам неограничено повере®е у вас, Ќер сте то показали на терену у досадаш®оЌ борби, то сам у наЌве"оЌ таЌности одлучио да се вас двоЌица легализуЌете као официри Српске страже са седиштем у ЗаЌечару, а затим да за два месеца организуЌете Ќедну Ќаку Ќединицу. Да у наЌве"оЌ таЌности, , покупите све оружЌе и мунициЌу и да се, чим то завршите, поново одметнете у шуму." ПоступаЌу"и у свему по Михаилови"евом упутству, Љуба єованови" успео Ќе бити постав ен за команданта Српске државне страже у ЗаЌечару, а Радомир Петрови" Кент постао Ќе интендантски официр Неди"евих снага, стационираних у касарни 20. пука у ЗаЌечару. Радило се о оружаноЌ формациЌи три градске државне страже, смештеноЌ у седишту округа...дотадаш®и командант СДС у ЗаЌечару Љуба єованови" и ®егови интендантски официр поручник Радомир Петрови" Кент извршили су задатак добиЌен од генерала Михаилови"а - из заЌечарске касарне 20. пука "изнели су све што Ќе могло да се изнесе" Он Ќе одмах именован за команданта ЗаЌечарске бригаде. У реализациЌи мера одмазде припадници Српске државне страже ухапсили су Оливеру, супругу свог бившег команданта потпуковника Љубе єованови"а и сместили Ќе у окружни затвор у ЗаЌечару. Ве" 18. децембра 1942, у вечер®им сатима троЌица  уди одевених у униформе СДС ослободили су Оливеру єованови" и председника Соко ба®е ДимитриЌа Ха¤и Павлови"а ,, (Vidi : ,,^etnici i partizani: prilozi za biografiju Leonide Petrovi}a,, Ranko Jakovqevi}), ~etni~kog komandanta za na{ kraj (sa sedi{tem u Sikolu) Ranio ga u grlo, tako da Quba nakon toga vi{e nije mogao normalno da govori.